Protetsko lečenje parodontopatije: Uvod

Protetsko lečenje parodontopatije predstavlja završnu fazu rehabilitacije pacijenata kod kojih je bolest desni i potpornog aparata zuba dovela do pomeranja, rasklaćenja ili gubitka zuba.

Reč je o složenom stomatološkom postupku koji se ne svodi samo na nadoknadu izgubljenih zuba, već i na stabilizaciju preostalih zuba, uspostavljanje pravilnog zagrižaja i zaštitu od daljeg propadanja potpornih tkiva.

VODEĆA KLINIKA ZA DENTALNI TURIZAM U SRBIJI

OBEZBEĐUJEMO BESPLATAN SMEŠTAJ TOKOM VAŠEG BORAVKA U MODERNIM,
UDOBNIM APARTMANIMA KOJI SE NALAZE U NEPOSREDNOJ BLIZINI NAŠE KLINIKE,
UZ BESPLATAN PREVOZ SA AERODROMA.

SAZNAJTE VIŠE

PROČITAJE JOŠ  Parodontopatija kod adolescenata: Lečenje parodontopatije kod dece

Parodontopatija se razvija postepeno i često dugo prolazi bez izraženih tegoba. Kada dođe do povlačenja desni, stvaranja dubokih parodontalnih džepova i gubitka koštane potpore, zubi mogu postati pokretljivi, pomerati se ili ispadati. U tom trenutku protetsko lečenje parodontopatije postaje važan deo celokupnog terapijskog plana.

U savremenoj stomatološkoj praksi, timovi poput Lavin Dental Clinic pristupaju ovom problemu multidisciplinarno. To znači da parodontolog, protetičar i oralni hirurg zajedno procenjuju stanje, planiraju redosled terapije i postavljaju realne ciljeve lečenja. Ovakav pristup pomaže da protetska rehabilitacija bude dugoročno stabilna i prilagođena potrebama pacijenta.

U nastavku vodiča detaljno su objašnjeni uzroci, faze, vrste nadoknada, oporavak i održavanje rezultata. Cilj teksta je da pacijentima pruži jasne, pouzdane informacije i olakša donošenje odluka o sopstvenom oralnom zdravlju.

Šta je protetsko lečenje parodontopatije?

Protetsko lečenje parodontopatije je stomatološka rehabilitacija koja se sprovodi nakon smirivanja aktivne upale desni i potpornog aparata zuba. Njegov cilj nije samo nadoknada izgubljenih zuba, već i stabilizacija preostalih zuba, uspostavljanje pravilnog zagrižaja i ravnomernija raspodela sila žvakanja.

Da bi se razumelo ovo lečenje, važno je znati da parodontopatija ne oštećuje samo meka tkiva. Ona postepeno razara vlakna koja povezuju zub sa kosti i dovodi do resorpcije alveolarne kosti. Kada se upala smiri, zubi često ostaju pomereni ili nedovoljno stabilni, a praznine nastale gubitkom zuba otežavaju žvakanje i govor.

Protetska faza zato obuhvata izradu fiksnih ili mobilnih nadoknada, udruživanje zuba u blokove i, u odabranim slučajevima, ugradnju zubnih implantata. Pre početka izrade nadoknada, parodontolog mora potvrditi da je upala pod kontrolom i da su parodontalni džepovi smanjeni ili stabilizovani.

U praksi to znači da protetsko lečenje parodontopatije nije izolovan zahvat. Ono se nadovezuje na kauzalnu terapiju, kontrolu plaka, strujno uklanjanje naslaga, a ponekad i na hirurške parodontološke procedure. Samo tako protetska rehabilitacija može biti dugoročno uspešna.

Lazar Jovanović

Spec. dr. oralne hirurgije i implantologije

INSTRUKTOR I PREDAVAČ ZA ZIMMER BIOMET IMPLANTNE SISTEME

Osećajte se slobodno da kontaktirate Dr.Lazara za sva Vaša pitanja i savete

Kontaktirajte Dr. Lazara

PROČITAJE JOŠ  Krestalni sinus lift za implantate: Vodič za pacijente

Zašto parodontopatija zahteva protetsko lečenje?

Parodontopatija zahteva protetsko lečenje jer narušava potporni aparat zuba i menja statiku čitavog zagrižaja. Kada se zubi pomere, rasklimate ili izgube, preostali zubi preuzimaju preveliko opterećenje, što može ubrzati dalji gubitak koštane potpore i povećati pokretljivost.

Gubitak zuba menja način na koji se sile žvakanja raspoređuju. Zubi koji su ostali često primaju sile pod nepovoljnim uglom, što dovodi do njihovog pomeranja, trošenja gleđi i opterećenja viličnog zgloba. Zbog toga se kod pacijenata sa uznapredovalom parodontopatijom javljaju problemi sa žvakanjem, osetljivost zuba, bol u mišićima lica i otežano održavanje higijene.

Protetska rehabilitacija pomaže da se uspostavi stabilniji zagrižaj. Fiksne nadoknade, mobilne proteze ili implantatno nošeni radovi mogu preuzeti deo sila i zaštititi preostale zube od preopterećenja. Na taj način se rizik od daljeg gubitka zuba smanjuje, ali samo ako je parodontalno stanje prethodno dovedeno pod kontrolu.

Važno je naglasiti da protetsko lečenje ne leči samu parodontopatiju. Ono ne uklanja uzrok upale, već rekonstruiše posledice bolesti. Zato svaka protetska faza mora biti povezana sa redovnom parodontološkom kontrolom i visokim nivoom oralne higijene.

Kada se preporučuje protetsko lečenje parodontopatije?

Protetsko lečenje parodontopatije preporučuje se kada je aktivna faza bolesti smirena, ali su ostale posledice u vidu pomeranja, pokretljivosti ili gubitka zuba. Odluka se donosi tek nakon parodontološke reevaluacije, kada se potvrdi da su upala i dubina parodontalnih džepova pod kontrolom.

Postoji više kliničkih situacija u kojima je protetska rehabilitacija potrebna. Ona može biti indikovana kod pacijenata sa delimičnom ili potpunom bezubošću, kod pomeranja zuba i stvaranja dijastema, kao i kod izražene pokretljivosti zuba koja otežava normalno žvakanje. U nekim slučajevima potrebno je nadoknaditi izgubljenu visinu zagrižaja ili zaštititi zube od daljeg pomeranja.

• Nadoknada jednog ili više izgubljenih zuba nakon stabilizacije parodontopatije.
• Stabilizacija pokretljivih zuba udruživanjem u fiksni blok.
• Korekcija pomeranja zuba i zatvaranje proširenih međuzubnih prostora.
• Rekonstrukcija narušenog zagrižaja i ravnomernija raspodela sila žvakanja.
• Priprema za implantološku rehabilitaciju kada postoji dovoljno kosti i zdravo parodontalno tkivo.

Preporuka za protetsko lečenje nikada ne sme biti doneta na osnovu samo rendgenskog snimka ili estetskog zahteva. Neophodan je celovit klinički pregled, analiza zagrižaja i procena dugoročne prognoze svakog zuba. Tek tada stomatolog može predložiti najprimerenije rešenje.

Dijagnostička priprema pre protetskog lečenja parodontopatije

Pre početka protetskog lečenja parodontopatije sprovodi se detaljna dijagnostička priprema. Njen cilj je da se utvrdi da li je parodontalno stanje dovoljno stabilno, koji zubi imaju dobru prognozu i kakvu vrstu nadoknade je moguće bezbedno izraditi.

Klinički pregled obuhvata merenje dubine parodontalnih džepova, procenu krvarenja pri sondiranju, stepen recesije desni i pokretljivost zuba. Parodontolog procenjuje i količinu pričvršćenog epitela, morfologiju desni i prisustvo gnojnog sadržaja. Svi ovi podaci pomažu da se odredi spremnost tkiva za protetsku fazu.

• Rendgenski snimci za procenu nivoa i oblika alveolarne kosti.
• Konusna kompjuterizovana tomografija kada se planiraju implantati ili postoji sumnja na složene koštane defekte.
• Analiza okluzije i artikulacije radi otkrivanja preopterećenja pojedinih zuba.
• Studijski modeli vilica za planiranje nadoknada na modelu pre kliničkog rada.
• Fotodokumentacija i intraoralno skeniranje radi praćenja promena tokom lečenja.

Na osnovu prikupljenih podataka stomatolog izrađuje plan lečenja u fazama. U njemu su jasno odvojeni parodontološki, hirurški i protetski koraci. Pacijent treba da razume šta se može postići, koliko traje lečenje i koja su ograničenja. Samo dobro pripremljen plan može smanjiti rizik od komplikacija i povećati trajnost protestskih nadoknada.

Faze protetskog lečenja parodontopatije

Protetsko lečenje parodontopatije odvija se kroz više povezanih faza. One nisu vremenski fiksne, već zavise od težine parodontalnog oštećenja, broja preostalih zuba i planirane vrste nadoknade. Poštovanje redosleda faza važno je za stabilnost konačnog rezultata.

Prva faza obuhvata kontrolu aktivne bolesti. To uključuje motivaciju pacijenta, obuku za održavanje oralne higijene, uklanjanje zubnog kamenca i glatku obradu površina korenova. Nakon nekoliko nedelja ili meseci sprovodi se reevaluacija, tokom koje se procenjuje da li se upala smirila i da li su džepovi smanjeni.

1. Kontrola upale i stabilizacija parodontalnog stanja.
2. Parodontološka reevaluacija i procena prognoze pojedinačnih zuba.
3. Planiranje redosleda protetske rehabilitacije na osnovu kliničkih nalaza.
4. Izrada privremenih nadoknada koje štite zube tokom pripreme.
5. Izrada i predaja definitivnih fiksnih, mobilnih ili implantatno nošenih radova.
6. Redovne kontrolne posete i prilagođavanje nadoknada prema potrebi.

Važno je da se između parodontološke i protetske faze ne prekine saradnja između stručnjaka. Ako se protetski rad izradi prebrzo, dok je upala još aktivna, nadoknada može postati mesto nakupljanja plaka i pogoršati stanje. Zato se svaka faza planira individualno i ne sme se preskakati.

Vrste protetskih rešenja kod parodontopatije

Kod parodontopatije se koriste različite vrste protetskih rešenja, a izbor zavisi od broja preostalih zuba, njihove stabilnosti, količine kosti i mogućnosti održavanja higijene. Najčešće se kombinuju fiksne nadoknade, mobilne proteze i implantatno nošeni radovi.

Izbor protetskog rešenja ne sme biti zasnovan samo na estetskim željama. Kod pacijenata sa parodontopatijom prednost se daje rešenjima koja omogućavaju lako održavanje higijene i ne stvaraju nova mesta za zadržavanje plaka. Zato se često preporučuju konstrukcije sa manjim brojem veštačkih zuba i jednostavnijim oblicima koji ne otežavaju čišćenje desni.

U mnogim slučajevima najbolje je kombinovano rešenje. Na primer, fiksni splint može stabilizovati prednje zube, dok parcijalna proteza nadoknađuje bočne zube. Takav plan omogućava bolju raspodelu opterećenja i čuva preostale zube od preopterećenja.

Fiksne nadoknade i stabilizacija zuba

Fiksne nadoknade kod parodontopatije imaju dvostruku ulogu: nadoknađuju izgubljene zube i stabilizuju preostale zube koji su pokretljivi. Zbog toga se u ovoj grupi nalaze krunice, mostovi, adhezivni radovi i parodontološki splintovi.

Kada se planira fiksni most, važno je da zubi nosači imaju dovoljno zdravog parodontalnog tkiva. Kod parodontopatije se često biraju konstrukcije koje ne zalaze duboko ispod desni, kako bi ivica krunice ostala dostupna čišćenju. Preterano oblikovane krunice mogu zadržavati plak i pogoršati upalu desni.

Parodontološki splint udružuje više zuba u jedinstven blok. Time se smanjuje pojedinačna pokretljivost i sile žvakanja se ravnomernije raspoređuju. Splint može biti izrađen od kompozita, vlaknima ojačanog materijala ili može biti deo fiksnog mosta. Njegova primena je korisna kod pacijenata sa umerenom pokretljivošću zuba koji imaju dobru koštanu potporu.

• Krunice za rekonstrukciju zuba sa oštećenom kruničnom strukturom.
• Fiksni mostovi za nadoknadu jednog ili više nedostajućih zuba.
• Kompozitni ili fiber splintovi za stabilizaciju pokretljivih zuba.
• Adhezivni mostovi kod pažljivo odabranih pacijenata sa malim opterećenjem.

Osnovni uslov za uspeh fiksnih nadoknada jeste održavanje besprekorne higijene. Pacijent mora svakodnevno čistiti međuzubne prostore koncem, interdentalnim četkicama ili irigatorom. Redovne profesionalne kontrole omogućavaju da se eventualne promene na desnima uoče na vreme.

Mobilne nadoknade kod parodontopatije

Mobilne proteze često su dobro rešenje kada parodontopatija dovede do gubitka većeg broja zuba ili kada preostali zubi nemaju dovoljnu stabilnost da nose fiksni most. One prenose deo sila žvakanja na sluzokožu i kost, čime se preostali zubi manje opterećuju.

Parcijalna skeletirana proteza sastoji se od metalne baze, akrilata i veštačkih zuba. Njene kukice se oslanjaju na preostale zube, ali je planiranje kod parodontopatije posebno važno. Kukice ne smeju delovati kao poluge koje dodatno rasklime zube nosače, pa se često koriste posebni oblici koji smanjuju opterećenje.

Totalna proteza se izrađuje kada u vilici nema nijednog zuba. Kod pacijenata sa izraženom resorpcijom kosti, stabilnost proteze može biti smanjena. U takvim situacijama implantatno nošena proteza može pružiti mnogo bolje zadržavanje i funkciju. Ipak, odluka o implantatima zavisi od opšteg zdravlja, kvaliteta kosti i prethodne kontrole parodontopatije.

• Parcijalne akrilatne proteze kao privremeno ili trajno rešenje.
• Skeletirane proteze sa metalnom bazom i preciznijim oslanjanjem.
• Totalne proteze za potpuno bezube vilice.
• Implantatno retinirane proteze za bolju stabilnost i udobnost.

Kod mobilnih nadoknada posebno je važna redovna kontrola pritiska na desni. Proteza se vremenom može rasklimati ili početi da naleže nepravilno, što dovodi do iritacije sluzokože i stvaranja tačaka pritiska. Redovna korekcija baze proteze pomaže da se očuva zdravlje preostalih tkiva.

Implantološko-protetska rehabilitacija posle parodontopatije

Implantati mogu biti dobro rešenje posle protetskog lečenja parodontopatije, ali samo kada je parodontalno stanje potpuno stabilno. Aktivna parodontopatija povećava rizik od periimplantitisa, upale tkiva oko implantata koja može dovesti do gubitka koštane potpore.

Pre ugradnje implantata stomatolog procenjuje količinu i kvalitet kosti, položaj anatomskih struktura i prisustvo bilo kakve zaostale upale. Kod pacijenata koji su imali parodontopatiju često je potrebna nadoknada kosti ili podizanje sinusa. Ovi zahvati se planiraju tek nakon što se dokaže da je parodontalna infekcija pod kontrolom.

Prednost implantatno nošene nadoknade jeste što ne opterećuje susedne zube. Implantat prenosi sile direktno na kost, čime se preostali zubi čuvaju od dodatnog opterećenja. Ipak, implantat nije otporan na lošu higijenu. Pacijenti sa istorijom parodontopatije moraju održavati veoma visok nivo oralne higijene i redovno dolaziti na profesionalno čišćenje.

• Procena stabilnosti parodontalnog tkiva pre ugradnje implantata.
• Analiza koštanog volumena pomoću snimaka.
• Planiranje položaja implantata u odnosu na buduću nadoknadu.
• Redovno praćenje tkiva oko implantata radi rane dijagnostike periimplantitisa.

Implantološko-protetska rehabilitacija nije pogodna za svakog pacijenta. Pušenje, loša kontrola šećera u krvi i neredovno održavanje higijene značajno povećavaju rizik od komplikacija. Zato se odluka o implantatima uvek donosi individualno, nakon iskrenog razgovora o mogućnostima i odgovornostima pacijenta.

Kako izgleda oporavak i privikavanje na protetske nadoknade?

Oporavak nakon protetskog lečenja parodontopatije traje različito dugo i zavisi od vrste nadoknade, broja zahvata i individualne reakcije tkiva. Kod fiksnih radova privikavanje je obično kraće, dok mobilne proteze zahtevaju više vremena za adaptaciju govora i žvakanja.

U prvim danima nakon predaje nadoknade može se javiti osećaj pritiska, blaga osetljivost desni ili pojačano lučenje pljuvačke. To je najčešće privremeno. Kod mobilnih proteza pacijenti u početku mogu imati otežano izgovaranje pojedinih glasova i osećaj stranog tela u ustima. Vežbanje čitanja naglas i postepeno uvođenje mekše hrane pomaže u bržoj adaptaciji.

Važno je ne uklanjati nadoknadu na duže vreme bez preporuke stomatologa, jer tkiva mogu promeniti oblik i otežati ponovno postavljanje. Ako se pojave tačke pritiska, crvenilo ili bol, potrebno je zakazati kontrolu radi korekcije.

• Započeti sa mekšom hranom i postepeno uvoditi tvrđe namirnice.
• Vežbati govor čitanjem naglas, posebno kod mobilnih proteza.
• Održavati higijenu prema uputstvu stomatologa od prvog dana.
• Prijaviti svaku oštru ivicu, bol ili nestabilnost nadoknade.

Potpuno privikavanje na mobilnu protezu može trajati nekoliko nedelja. Kod fiksnih nadoknada većina pacijenata normalno žvaće nakon nekoliko dana, ali osetljivost na hladno ili pritisak može biti prisutna nešto duže. Redovne kontrolne posete omogućavaju blagovremeno prilagođavanje i sprečavaju nastanak većih problema.

Održavanje rezultata posle protetskog lečenja parodontopatije

Dugoročan uspeh protetskog lečenja parodontopatije zavisi od redovne oralne higijene i profesionalnog održavanja. Bez toga se parodontopatija može vratiti, a nadoknade postati mesto nakupljanja plaka i bakterija.

Kućna higijena mora biti prilagođena vrsti nadoknade. Kod fiksnih radova koriste se četkica sa mekanim vlaknima, interdentalne četkice, superfloss i po potrebi oralni tuš. Kod mobilnih proteza proteza se pere nakon svakog obroka posebnom četkicom i neutralnim sredstvom, a desni se masiraju mekom četkicom.

• Pranje zuba najmanje dva puta dnevno pastom sa fluoridima.
• Svakodnevno čišćenje međuzubnih prostora odgovarajućim priborom.
• Skidanje mobilne proteze noću radi odmora sluzokože, prema uputstvu stomatologa.
• Profesionalno čišćenje i parodontološka kontrola na tri do šest meseci.

Kod pacijenata sa parodontopatijom kontrola ne sme biti samo godišnja. Potporna parodontološka terapija obično se zakazuje na tri do šest meseci, zavisno od rizika. Tokom tih poseta uklanjaju se naslage, meri dubina džepova i proverava stabilnost nadoknada. Tako se eventualne promene otkrivaju rano, kada je lečenje jednostavnije i uspešnije.

Pacijent treba da bude svestan da je parodontopatija hronično oboljenje. Protetsko lečenje može značajno poboljšati funkciju i izgled, ali ne može u potpunosti eliminisati potrebu za stalnom brigom o desnima i potpornom aparatu zuba.

Moguće komplikacije i kada potražiti pomoć

Komplikacije posle protetskog lečenja parodontopatije mogu nastati zbog nepravilnog planiranja, loše higijene ili kasnog uočavanja problema. Najčešći znaci su povratak krvarenja desni, bol, pokretljivost nadoknade, neprijatan zadah i stvaranje novih parodontalnih džepova.

Kod fiksnih nadoknada pažnju treba obratiti na crvenilo ivice desni, povlačenje desni i osećaj da hrana stalno zapada između zuba. Kod mobilnih proteza znaci problema su tačke pritiska, rasklimana proteza, pojačano trenje i promene na sluzokoži koje ne prolaze. Svaka od ovih pojava zahteva stomatološki pregled.

• Krvarenje desni koje ne prestaje nakon uspostavljanja redovne higijene.
• Bol pri žvakanju ili stalna osetljivost zuba i desni.
• Pojačana pokretljivost zuba ili vidljivo pomeranje nadoknade.
• Otok, gnojni sadržaj ili neprijatan ukus u ustima.
• Pukotina ili lom veštačkog zuba, krunice ili baze proteze.

Hitnu medicinsku pomoć treba potražiti ako se javi iznenadan otok lica, otežano disanje, gutanje ili širenje otoka prema vratu. Takvi simptomi mogu ukazivati na ozbiljnu infekciju koja zahteva neodložno lečenje. Takođe, pacijenti sa oslabljenim imunitetom, šećernom bolešću ili stanjima koja usporavaju zarastanje treba da se obrate stomatologu čim primete bilo kakvu promenu.

Redovne kontrole smanjuju rizik od komplikacija jer omogućavaju da se sitni problemi reše pre nego što postanu ozbiljni. Pacijent ne treba da čeka da bol postane nepodnošljiv, jer su mnoge parodontološke promene u početku bezbolne.

Zaključak

Protetsko lečenje parodontopatije predstavlja važan korak u vraćanju funkcije, stabilnosti i estetike zuba nakon smirivanja parodontalne bolesti. Ono nije zamena za lečenje desni, već njegov prirodan nastavak. Uspeh zavisi od dobre pripreme, pravilnog izbora nadoknade i doslednog održavanja higijene.

Pacijenti treba da znaju da se parodontopatija može kontrolisati, ali da zahteva doživotnu pažnju. Fiksni mostovi, mobilne proteze i implantatno nošeni radovi mogu značajno poboljšati kvalitet života, ali samo ako se redovno kontrolišu i prilagođavaju. Zato je saradnja između pacijenta, parodontologa i protetičara ključni deo terapije.

FAQ

Šta tačno podrazumeva protetsko lečenje parodontopatije?

Protetsko lečenje parodontopatije podrazumeva izradu fiksnih ili mobilnih nadoknada nakon smirivanja upale desni i stabilizacije potpornog aparata zuba. Cilj je nadoknada izgubljenih zuba, stabilizacija pokretljivih zuba i uspostavljanje pravilnog zagrižaja.

Da li se protetske nadoknade postavljaju pre ili posle lečenja desni?

Protetske nadoknade se izrađuju posle parodontološke terapije i reevaluacije. Prvo se mora smiriti aktivna upala i smanjiti dubina džepova. Ako se nadoknada postavi prerano, može otežati higijenu i pogoršati parodontopatiju.

Koliko traje oporavak nakon protetskog lečenja parodontopatije?

Oporavak je individualan. Kod fiksnih nadoknada privikavanje obično traje nekoliko dana do nekoliko nedelja, dok mobilne proteze mogu zahtevati više vremena za adaptaciju govora i žvakanja. Redovne kontrole pomažu u bržem prilagođavanju.

Da li su implantati bezbedni ako postoji parodontopatija?

Implantati su bezbedni samo ako je parodontopatija prethodno dovedena pod kontrolu. Aktivna upala povećava rizik od periimplantitisa i gubitka kosti oko implantata. Pre ugradnje se procenjuju parodontalno stanje i kvalitet kosti.

Kako se održavaju zubi i nadoknade posle lečenja?

Održavanje podrazumeva redovno pranje zuba mekom četkicom, svakodnevno čišćenje međuzubnih prostora i profesionalno čišćenje na tri do šest meseci. Mobilne proteze se peru nakon svakog obroka i najčešće skidaju noću.

Da li fiksne nadoknade dodatno oštećuju preostale zube?

Dobro planirane fiksne nadoknade ne moraju oštetiti preostale zube. Problem nastaje kada su ivice krunice previše ispod desni ili kada most preopterećuje nosače. Zato je kod parodontopatije važno da konstrukcija bude jednostavna i lako čistljiva.

Može li se parodontopatija vratiti posle protetske rehabilitacije?

Da, parodontopatija je hronično oboljenje i može se vratiti ako se ne održava visok nivo oralne higijene i redovne kontrole. Protetska rehabilitacija poboljšava funkciju, ali ne zamenjuje stalnu parodontološku negu.

Koji su znaci da nadoknadu treba hitno pregledati?

Pregled je hitno potreban ako se javi jak bol, otok, gnojni sadržaj, iznenadna pokretljivost zuba ili nadoknade, lom veštačkog zuba ili tačka pritiska koja ne prolazi. Otok lica i otežano disanje zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.

Koliko često treba ići na kontrolu posle protetskog lečenja?

Kod pacijenata sa parodontopatijom kontrole se obično zakazuju na tri do šest meseci. Učestalost zavisi od individualnog rizika, higijene i vrste nadoknade. Redovne posete omogućavaju rano otkrivanje promena na desnima i nadoknadama.

Da li mobilne proteze pogoršavaju parodontopatiju?

Mobilne proteze ne pogoršavaju parodontopatiju ako su pravilno izrađene, redovno kontrolisane i čiste. Problem nastaje kada proteza naleže nepravilno, stvara tačke pritiska ili se ne skida noću, jer tada može iritirati desni i otežati održavanje higijene.

Problemi sa umnjacima

Periimplantantni mukozitis