Nadoknade na implantatima: Uvod
Nadoknade na implantatima predstavljaju savremeno protetsko rešenje za pacijente koji žele da nadoknade jedan, više ili sve zube na stabilan i dugoročno predvidiv način.
Reč je o protetskim radovima koji se oslanjaju na zubne implantate, a ne na preostale prirodne zube ili sluzokožu. Ovaj vodič objašnjava vrste, tok terapije, pripremu, rizike i održavanje implantoloških nadoknada.
UDOBNIM APARTMANIMA KOJI SE NALAZE U NEPOSREDNOJ BLIZINI NAŠE KLINIKE,
UZ BESPLATAN PREVOZ SA AERODROMA.
Implantat je titanijumski ili keramički zavrtanj koji se hirurški postavlja u viličnu kost. Na njemu se kasnije cementira ili zavrtnjem fiksira krunica, most ili proteza.
Zbog toga nadoknade na implantatima imaju drugačiju stabilnost u odnosu na klasične mobilne proteze, ali zahtevaju dobro isplaniran terapijski pristup. Pre početka terapije obavlja se detaljna dijagnostika koja uključuje klinički pregled, snimke i procenu opšteg zdravlja.
U Lavin Dental Clinic se u fazi planiranja ovakve terapije posebno insistira na jasnoj komunikaciji između pacijenta, oralnog hirurga i protetičara. Time se smanjuje mogućnost nesporazuma i povećava predvidivost konačnog ishoda. Ipak, svaki pacijent ima individualne anatomske i zdravstvene okolnosti, pa se plan prilagođava konkretnoj situaciji.
Šta su nadoknade na implantatima?
Nadoknade na implantatima su protetski radovi koji se fiksiraju na zubne implantate ugrađene u viličnu kost. One zamenjuju izgubljene krunice, delove zubnog niza ili čitav zubni luk. Implantat preuzima ulogu veštačkog korena, a nadoknada vraća funkciju žvakanja, govora i estetike.
Osnovna prednost ovog koncepta leži u oseointegraciji. To je proces u kojem okolna kost čvrsto prijanja uz površinu implantata i omogućava stabilno sidrenje. Oseointegracija se ne dešava preko noći; obično traje nekoliko nedelja do nekoliko meseci, zavisno od kvaliteta kosti i mesta ugradnje. Zbog toga se između hirurške faze i trajne nadoknade često ostavlja period zarastanja.
U praksi se pod pojmom nadoknade na implantatima podrazumevaju fiksne ili mobilne protetske konstrukcije. Fiksne nadoknade, poput zubnih krunica i zubnih mostova, pacijent ne može sam skinuti.
Mobilne nadoknade, najčešće totalne proteze na implantatima, oslanjaju se na implantate preko sistema za retenciju, ali se i dalje vade radi čišćenja. Izbor zavisi od broja preostalih zuba, stanja kosti, finansijskih mogućnosti i pacijentovih očekivanja.
Zahvaljujući savremenim keramičkim materijalima i digitalnom planiranju, svaka nadoknada na implantatima može se oblikovati prema boji, položaju i prirodnoj anatomiji okolnih zuba. Time se postiže dobar estetski rezultat, ali je jednako važna i funkcionalna prilagođenost. Konačni oblik i materijal zavise od kliničke procene, opterećenja u vilici i higijenskih navika pacijenta.
Važno je razumeti da nadoknade na implantatima nisu samo „novi zubi” na zavrtnju. One čine složen sistem u kojem implantat, međustub i protetski deo moraju biti kompatibilni i pravilno raspoređeni. Zato planiranje uključuje analizu zagrižaja, položaj viličnog zgloba i raspodelu sila tokom žvakanja.
Koje vrste nadoknada na implantatima postoje?
Postoje tri osnovne vrste nadoknada na implantatima: krunica na implantatu za pojedinačni zub, most na implantatima za dva ili više susednih zuba i proteza na implantatima za veći broj ili sve zube. Izbor se zasniva na broju nedostajućih zuba, stanju kosti i željenoj stabilnosti.
Krunica na implantatu najčešće se koristi kada nedostaje samo jedan zub, a okolni zubi su zdravi. Na taj način izbegava se brušenje susednih zdravih zuba koje bi bilo potrebno za klasični most. Krunica se fiksira na implantat preko međustuba i izgleda kao prirodan zub.
Most na implantatima premošćuje dva ili više uzastopno izgubljenih zuba. Nekada se radi most na dva implantata koji nose tri ili četiri zuba. Ovakvo rešenje je fiksno i ne oslanja se na meka tkiva, što ga čini stabilnijim od delimične proteze.
Kada pacijent nema nijedan zub ili je preostale zube potrebno zameniti, koriste se totalne nadoknade na implantatima. One mogu biti fiksne ili mobilne. U nastavku je prikazana uporedna osnova ovih rešenja.
| Vrsta nadoknade | Najčešća primena | Stabilnost | Način održavanja |
|---|---|---|---|
| Krunica na implantatu | Jedan nedostajući zub | Visoka, fiksno | Svakodnevno pranje i konac |
| Most na implantatima | Dva ili više susednih zuba | Visoka, fiksno | Poseban konac ili interdentalne četkice |
| Totalna proteza na implantatima | Cele vilice | Visoka do umerena | Vadi se radi čišćenja ili se čisti kao fiksni rad |
Izbor vrste nadoknade na implantatima nije samo tehnička odluka. On zavisi i od estetskih očekivanja, stanja usana i desni, načina govora i dugoročnih navika održavanja. Zato se preporučuje razgovor sa stomatologom pre konačne odluke.
Kada je krunica na implantatu najbolji izbor?
Krunica na implantatu je obično najbolji izbor kada nedostaje jedan zub, a susedni zubi su očuvani i zdravi. Time se izbegava njihovo brušenje i čuva prirodna zubna supstanca. Implantat zamenjuje koren zuba, a krunica vraća oblik, boju i funkciju.
Ovo rešenje je posebno korisno kod mladih pacijenata koji su izgubili jedan zub usled povrede ili urođenog nedostatka. Umesto agresivnijeg zahvata na dva zdrava zuba, postavlja se implantat u prostor gde je zub nedostajao. Okolni zubi ostaju netaknuti, što doprinosi dugoročnom oralnom zdravlju.
Krunica na implantatu pomaže i u očuvanju vilične kosti. Kada zub nedostaje, kost na tom mestu vremenom gubi volumen jer nema prirodnog opterećenja. Implantat prenosi sile žvakanja u kost i na taj način može usporiti njen gubitak. To je važna biološka prednost u odnosu na klasične mobilne radove.
Ipak, krunica na implantatu nije uvek moguća. Potrebno je dovoljno kosti, zdravo meko tkivo i prostor između susednih zuba. Ako postoji upala desni, bruksizam ili nelečena parodontalna bolest, prvo se moraju rešiti ti problemi. Stomatolog procenjuje da li je ovo rešenje bezbedno i trajno za konkretnog pacijenta.
Kada se preporučuje most na implantatima?
Most na implantatima se preporučuje kada nedostaju dva ili više susednih zuba, a pacijent želi fiksno rešenje koje se ne skida. On se oslanja na implantate postavljene na krajevima bezzube zone. Broj implantata zavisi od dužine praznine i kvaliteta kosti.
U odnosu na više pojedinačnih krunica, most na implantatima može smanjiti ukupan broj potrebnih implantata. Na primer, umesto jednog implantata za svaki zub, dva implantata mogu nositi most sa tri člana. Time se skraćuje hirurška faza i često smanjuju ukupni troškovi. Međutim, nosači moraju biti pravilno raspoređeni da bi sile žvakanja bile ravnomerno prenesene.
Most na implantatima je dobro rešenje za pacijente koji su ranije nosili delimičnu protezu i žele stabilniji osećaj. Fiksni rad ne klizi, ne pritiska desni na neprijatan način i omogućava prirodniji govor. Održavanje zahteva posebnu pažnju ispod mosta jer se tu mogu zadržavati ostaci hrane.
Postoje i kombinovana rešenja u kojima se most oslanja na implantat i prirodni zub. Takav pristup se danas ređe primenjuje jer prirodni zub i implantat različito reaguju na opterećenje. Savremena implantologija češće preporučuje most isključivo na implantatima kada god je to moguće, radi predvidivijeg dugoročnog ishoda.
Šta su totalne nadoknade na implantatima?
Totalne nadoknade na implantatima su protetski radovi koji zamenjuju sve zube u jednoj ili obe vilice. One se oslanjaju na više implantata raspoređenih u viličnoj kosti. Pacijent može dobiti fiksni rad koji se ne vadi ili mobilnu protezu koja se skida radi čišćenja.
Fiksne totalne nadoknade najčešće se izvode na četiri ili šest implantata. Ovaj koncept je u javnosti često poznat kao All-on-4 ili All-on-6, ali tačan naziv zavisi od broja i rasporeda implantata. Fiksni rad je trajno pričvršćen, pa pacijent ima osećaj najsličniji prirodnim zubima. Međutim, zahteva dobru higijenu jer se ispod rada ne sme stvarati naslaga.
Mobilne totalne proteze na implantatima predstavljaju klasičnu protezu pojačanu implantatima. One se najčešće koriste kada postoji izražen gubitak kosti ili kada pacijent već ima dobru naviku nošenja proteze. Proteza se fiksira na implantate pomoću kuglastih ili prečkastih veza, što je čini stabilnijom od obične proteze. Pacijent je može sam skinuti.
Koja će totalna nadoknada biti izabrana zavisi od anatomskih mogućnosti, finansijskog plana i očekivanja. Fiksno rešenje obično pruža veću stabilnost i udobnost, ali je složenije i skuplje. Mobilno rešenje može biti jednostavnije za održavanje, ali ne pruža isti osećaj fiksnosti. Stomatolog mora realno predstaviti prednosti i ograničenja svake opcije.
Kako se planiraju nadoknade na implantatima?
Planiranje nadoknada na implantatima počinje kliničkim pregledom i detaljnom dijagnostikom. Stomatolog procenjuje stanje desni, zagrižaj, količinu kosti i opšte zdravlje pacijenta. Na osnovu tih podataka izrađuje se individualni plan terapije pre nego što započne bilo kakav hirurški zahvat.
Digitalni snimci, poput CBCT-a, omogućavaju trodimenzionalni prikaz vilice. Time se precizno meri visina, širina i gustina kosti, kao i položaj nerava i sinusa. Na osnovu tog snimka oralni hirurg određuje tačno mesto, dužinu i nagib implantata. Ovo značajno smanjuje rizik od povrede važnih anatomskih struktura.
U savremenoj praksi sve češće se koristi vođena implantologija. Ona podrazumeva izradu hirurškog vodiča na osnovu digitalnog plana. Vodič se postavlja u usta tokom operacije i usmerava hirurga da implantat ugrađuje na unapred definisano mesto. Time se povećava predvidivost i skraćuje vreme intervencije.
Planiranje uključuje i protetsku fazu. Pre ugradnje razmatra se kakva će nadoknada biti postavljena, koji materijal će se koristiti i kako će izgledati osmeh. Protetski cilj se postavlja pre hirurškog zahvata kako bi položaj implantata bio idealan za buduću krunicu, most ili protezu. Zato je saradnja hirurga, protetičara i pacijenta ključna.
Prednosti nadoknada na implantatima
Nadoknade na implantatima donose niz funkcionalnih i estetskih prednosti u odnosu na klasične mobilne radove ili mostove na prirodnim zubima. Među najvažnijim su stabilnost, očuvanje okolnih zuba i prirodniji osećaj tokom žvakanja i govora. Zato se danas smatraju zlatnim standardom u mnogim indikacijama.
- Stabilnost i udobnost: implantati čvrsto drže nadoknadu, pa nema klizanja ili pomeranja tokom jela i razgovora.
- Očuvanje zdravih zuba: krunica ili most na implantatima ne zahtevaju brušenje susednih prirodnih zuba.
- Očuvanje vilične kosti: prenosom sila žvakanja implantat može pomoći u održavanju koštanog volumena.
- Prirodan izgled: savremeni keramički materijali omogućavaju visoku estetiku usklađenu sa okolnim zubima.
- Dugoročna predvidivost: uz dobru higijenu i redovne kontrole, implantološke nadoknade mogu trajati dugi niz godina.
Posebna prednost je psihološka. Mnogi pacijenti navode da se sa stabilnim radom osećaju sigurnije u društvenim situacijama. Ne moraju da brinu o tome da će proteza ispasti ili da će im se osmeh pomeriti. Taj osećaj kontrole značajno utiče na kvalitet života.
Treba ipak naglasiti da uspeh zavisi od redovnog održavanja i opšteg zdravlja. Implantat nije podložan karijesu, ali okolno tkivo može biti zahvaćeno upalom. Stoga su stručno postavljanje i disciplinovana oralna higijena podjednako važni.
Mogući rizici i komplikacije
Kao i svaka hirurška i protetska terapija, nadoknade na implantatima nose određene rizike. Većina komplikacija može se smanjiti dobrom pripremom, sterilnim radom i pravilnim održavanjem. Ipak, pacijent mora biti upoznat s mogućim neželjenim ishodima pre donošenja odluke.
- Infekcija mesta ugradnje: može se javiti u ranom postoperativnom periodu i zahteva brzo lečenje.
- Periimplantitis: zapaljenje tkiva oko implantata koje može dovesti do gubitka kosti.
- Neuspeh oseointegracije: implantat se ne sraste s kosti, pa postaje pomičan i mora se ukloniti.
- Oštećenje nerva ili sinusa: retko, ali moguće ako je planiranje bilo neprecizno.
- Lom protetskog dela: može nastati usled prejakog zagrižaja, bruksizma ili neodgovarajućeg materijala.
Krvarenje, otok i blag bol nakon ugradnje očekivani su i obično prolaze za nekoliko dana. Međutim, ako se javi jak bol, gnoj, povišena temperatura, sve veći otok ili pomeranje implantata, potrebno je hitno kontaktirati stomatologa. Takvi znaci mogu ukazivati na infekciju ili neuspeh zarastanja.
Rizik od periimplantitisa povećava se kod pušača, osoba sa lošom higijenom i pacijenata sa nelečenom šećernom bolešću. Zato se pre ugradnje procenjuju navike i hronične bolesti. U nekim slučajevima odlaže se terapija dok se stanje ne stabilizuje.
Većina komplikacija ne mora značiti konačan neuspeh. Ako se problem prepozna na vreme, stomatolog može primeniti odgovarajuće lečenje ili zamenu protetskog dela. Redovne kontrole su najbolji način da se komplikacije otkriju u ranoj fazi.
Ko je kandidat za nadoknade na implantatima?
Kandidat za nadoknade na implantatima može biti većina odraslih osoba koje su izgubile jedan ili više zuba i imaju dovoljno kvalitetne kosti. Takođe je važno da su desni zdrave i da pacijent nema aktivne infekcije u usnoj duplji. Opšte zdravlje i životne navike značajno utiču na procenu.
Postoje relativne kontraindikacije koje ne moraju trajno isključiti implantološku terapiju. Nelečena šećerna bolest, aktivna parodontalna bolest, pušenje, trudnoća i neke autoimune bolesti mogu otežati zarastanje. U tim slučajevima terapija se odlaže ili prilagođava, a odluku donosi stomatolog u saradnji sa lekarom opšte prakse ili specijalistom.
Starije osobe nisu automatski isključene iz implantološke terapije. Mnogo važnije od godina su stanje kosti, zarastanje tkiva i kontrola hroničnih bolesti. Ako pacijent može bezbedno da prođe manji hirurški zahvat, implantati mogu biti opcija i u poznijem dobu.
Kod dece i adolescenata implantati se obično ne ugrađuju dok rast vilice nije završen. Pre vremena zrelosti postoji rizik da implantat ostane u pogrešnom položaju u odnosu na prirodne zube. Zato se mlađim pacijentima često nudi privremeno rešenje dok kost ne dostigne puni razvoj.
Priprema i dijagnostika pre ugradnje
Priprema za nadoknade na implantatima obuhvata niz dijagnostičkih koraka čiji je cilj da se terapija izvede bezbedno i predvidivo. Stomatolog prvo uzima detaljnu anamnezu o opštem zdravlju, lekovima i alergijama. Zatim sledi klinički pregled zuba, desni, jezika i mekih tkiva.
- CBCT snimak: trodimenzionalno prikazuje kost, nerve, sinuse i položaje susednih zuba.
- Ortopan snimak: daje širu sliku obe vilice i pomaže u početnoj proceni.
- Analiza zagrižaja: utvrđuje kako se sile raspoređuju tokom žvakanja.
- Procena parodontalnog statusa: otkriva upalu desni i dubinu parodontalnih džepova.
- Laboratorijske analize: kod nekih pacijenata proverava se šećer u krvi ili parametri zgrušavanja.
Na osnovu nalaza stomatolog izrađuje plan lečenja sa jasnim redosledom faza. Pacijent dobija informacije o trajanju terapije, broju poseta, vremenu zarastanja i očekivanim rezultatima. Preporučljivo je postaviti sva pitanja pre početka kako bi očekivanja bila realna.
Ponekad je pre ugradnje potrebno pripremiti kost. To može uključivati nadogradnju kosti ili podizanje dna sinusa. Takvi zahvati se izvode kada postoji nedovoljan volumen kosti. Oni produžavaju ukupno trajanje terapije, ali povećavaju šansu za stabilnu oseointegraciju.
Pacijent treba da obavesti stomatologa o svim lekovima, uključujući lekove za razređivanje krvi i dodatke ishrani. Kod određene terapije može biti potrebna konsultacija s lekarom pre hirurškog zahvata. Ovo je naročito važno kod pacijenata sa srčanim oboljenjima, šećernom bolešću ili oslabljenim imunitetom.
Tok ugradnje implantata korak po korak
Ugradnja implantata je hirurški zahvat koji se obično izvodi u lokalnoj anesteziji. Sam tok zavisi od broja implantata, stanja kosti i planiranog protetskog rešenja. U nastavku je prikazan uobičajeni redosled faza kod jedne krunice na implantatu.
- Anestezija: lokalno se umrtvi područje zahvata kako pacijent ne bi osećao bol.
- Rez i otvaranje desni: hirurg pažljivo odiže meko tkivo i otkriva kost.
- Priprema ležišta: nizom sve širih instrumenata oblikuje se mesto za implantat uz hlađenje.
- Postavljanje implantata: implantat se uvija u kost na planiranu dubinu i nagib.
- Postavljanje pokrovnog zavrtnja: implantat se zatvara kako bi zarastao ispod desni ili se postavlja privremeni međustub.
- Šivenje: desni se vraća preko implantata i fiksira šavovima.
Nakon operacije pacijent dobija uputstva o ishrani, hlađenju, lekovima i oralnoj higijeni. U prvim danima preporučuje se mekana hrana i izbegavanje fizičkog napora. Blag otok i osetljivost su normalni i obično se povlače u roku od nekoliko dana.
U nekim protokolima trajna krunica postavlja se odmah posle ugradnje, ali samo pod strogim uslovima. Najčešće se primenjuje odloženo opterećenje, što znači da se implantat prvo ostavi da sraste s kosti. Privremena nadoknada omogućava normalan izgled tokom zarastanja.
Trajanje zahvata za jedan implantat često je kraće od jednog sata. Kod ugradnje više implantata ili dodatnih procedura, poput nadogradnje kosti, vreme se produžava. Stomatolog će pre zahvata objasniti koliko tačno intervencija traje i kakav je plan oporavka.
Zarastanje, privremena faza i održavanje nadoknada na implantatima
Zarastanje nakon ugradnje implantata ključno je za kasniju stabilnost nadoknade. U fazi oseointegracije kost prirasta uz površinu implantata, što obično traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. U tom periodu pacijent izbegava prekomerno opterećivanje područja.
Privremena nadoknada na implantatima često se postavlja kako bi pacijent imao normalan osmeh i funkciju. Ona može biti fiksna ili mobilna, zavisno od plana terapije. Privremeni rad se izrađuje tako da ne ometa zarastanje i da omogući oblikovanje desni pre izrade trajnog rešenja.
Kada se trajna nadoknada postavi, počinje faza održavanja. Iako implantat ne može dobiti karijes, okolne desni i kost i dalje zahtevaju svakodnevnu negu. Loša higijena može dovesti do upale koja ugrožava opstanak implantata.
- Perite zube dva puta dnevno mekom četkicom, uključujući područje oko implantata.
- Koristite interdentalne četkice ili zubni konac za čišćenje ispod mostova i oko međustuba.
- Redovno posećujte stomatologa radi profesionalnog čišćenja i kontrole stabilnosti.
- Izbegavajte pušenje i dužu konzumaciju tvrdih, lepljivih ili izrazito slatkih namirnica.
- Obratite pažnju na krvarenje, otok ili neprijatan ukus jer to mogu biti rani znaci upale.
Trajnost nadoknada na implantatima zavisi od više činilaca: kvaliteta kosti, tačnosti izrade, higijene i redovnih kontrola. Uz dobru negu ovakvi radovi mogu služiti dugi niz godina. Međutim, ne postoji garancija da nikada neće biti potrebna korekcija ili zamena protetskog dela.
Zaključak
Nadoknade na implantatima predstavljaju pouzdanu i savremenu opciju za pacijente koji žele da vrate izgubljene zube uz visok nivo stabilnosti i prirodan osećaj. Od pojedinačne krunice do totalne rekonstrukcije čitave vilice, implantološka rehabilitacija može se prilagoditi različitim kliničkim situacijama i potrebama pacijenta.
Uspeh ovakve terapije ne zavisi samo od kvaliteta implantata ili protetskog rada. Podjednako su važni tačna dijagnostika, hirurška preciznost, planiranje zagrižaja i svakodnevna oralna higijena. Pacijent koji razume svoju ulogu u održavanju ima znatno bolje izglede za dugoročno dobar rezultat.
Ako osećate bol, otok, gnoj, krvarenje ili pomeranje implantata, potražite stomatološku pomoć bez odlaganja. Hitan pregled je naročito važan kada su simptomi praćeni povišenom temperaturom ili velikim otokom. Rana reakcija može sprečiti ozbiljnije komplikacije.
FAQ
Koliko dugo traje ugradnja implantata?
Ugradnja jednog implantata obično traje kraće od jednog sata. Ako se postavlja više implantata ili je potrebna nadogradnja kosti, zahvat može trajati duže. Vreme zavisi od anatomskih okolnosti i plana terapije, pa će stomatolog pre operacije dati precizniju procenu.
Da li je ugradnja implantata bolna?
Ugradnja se izvodi u lokalnoj anesteziji, pa pacijent tokom zahvata ne bi trebalo da oseća bol. Posle prestanka anestezije može se javiti blaga osetljivost i otok, što se obično rešava u roku od nekoliko dana uz preporučenu terapiju.
Koliko dugo traje oporavak nakon ugradnje?
Početni oporavak mekog tkiva traje obično jednu do dve nedelje. Potpuna oseointegracija, odnosno srastanje implantata s kosti, može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, zavisno od mesta ugradnje i kvaliteta kosti.
Kada mogu da dobijem trajnu nadoknadu?
Trajna nadoknada se najčešće postavlja nakon završene oseointegracije, obično posle tri do šest meseci. U odabranim slučajevima uz dobru primarnu stabilnost moguće je postaviti privremenu ili trajnu nadoknadu ranije, ali to procenjuje samo stomatolog.
Koliko dugo traju nadoknade na implantatima?
Uz dobru oralnu higijenu i redovne kontrole, nadoknade na implantatima mogu trajati dugi niz godina. Međutim, trajnost nije zagarantovana jer zavisi od stanja kosti, navika pacijenta i pojave upala poput periimplantitisa.
Da li mogu da dobijem implantate ako imam manjak kosti?
Manjak kosti ne mora biti prepreka. Pre ugradnje može se uraditi nadogradnja kosti ili podizanje dna sinusa kako bi se stvorio dovoljan volumen. Nakon zarastanja takve pripreme, implantati se mogu postaviti uz veću predvidivost.
Da li su nadoknade na implantatima pogodne za pušače?
Pušenje povećava rizik od komplikacija i periimplantitisa jer otežava zarastanje i smanjuje cirkulaciju u desnima. Pušači ipak mogu biti kandidati, ali se preporučuje smanjenje ili prekid pušenja pre i posle zahvata uz detaljnu procenu stomatologa.
Kako se održavaju nadoknade na implantatima?
Održavaju se svakodnevnim pranjem zuba mekom četkicom i čišćenjem prostora oko implantata interdentalnim četkicama ili koncem. Potrebno je redovno profesionalno čišćenje i kontrole kod stomatologa kako bi se rano prepoznala upala desni ili gubitak kosti.
Šta je periimplantitis i kako se prepoznaje?
Periimplantitis je zapaljenje tkiva oko implantata koje može dovesti do gubitka kosti. Znaci su krvarenje, otok, crvenilo desni, neprijatan ukus, gnoj ili pomeranje implantata. Ako primetite ove simptome, potrebno je brzo se javiti stomatologu.
Koliko koštaju nadoknade na implantatima?
Cena zavisi od broja implantata, vrste nadoknade, materijala i eventualnih pripremnih zahvata poput nadogradnje kosti. Fiksna rešenja na više implantata obično su skuplja od pojedinačne krunice. Tačan plan troškova dobija se posle dijagnostike i izrade plana terapije.
