Recesija desni: Uvod
Recesija desni je stanje u kojem se zubno meso povlači prema korenu zuba i postepeno otkriva njegov zaštitni sloj. Ova pojava nije samo kozmetički nedostatak, već može ukazivati na slabost potpornih struktura zuba. Upravo zato je prepoznavanje prvih znakova i razumevanje uzroka ključno za očuvanje dugoročne stabilnosti osmeha i funkcije žvakanja.
Povlačenje desni često počinje vrlo suptilno. Mnoge osobe ne osećaju bol, pa promenu primete tek kada zub počne da deluje duže, kada se pojavi osetljivost na hladne napitke ili kada četkica za zube počne da izaziva nelagodnost. Zbog takvog podmuklog toka stomatolozi naglašavaju da redovni pregledi nisu formalnost, već način da se ovakve promene otkriju pre nego što postanu ozbiljne.
UDOBNIM APARTMANIMA KOJI SE NALAZE U NEPOSREDNOJ BLIZINI NAŠE KLINIKE,
UZ BESPLATAN PREVOZ SA AERODROMA.
U stomatološkoj praksi poput one u Lavin Dental Clinic, recesija desni se vrlo često otkriva tokom rutinskog kontrolnog pregleda, čak i kada osoba nema nikakve smetnje. Tada je terapija obično jednostavnija, a prognoza znatno bolja. Kada se promena zanemari, problem se može postepeno proširiti i zahtevati znatno složenije mere.
Ovaj vodič ima za cilj da vam približi savremeno razumevanje recesije desni. Objašnjeni su najčešći uzroci, simptomi, dijagnostički postupci i terapijske opcije.
Šta je recesija desni?
Recesija desni predstavlja pomeranje ruba desni prema vrhu korena zuba, pri čemu se otkriva cement korena koji je u zdravom stanju prekriven mekim tkivom. To nije samo vidljiva promena oblika desni, već i znak da je zaštitni sloj korena izložen spoljašnjim uticajima.
Klinički se recesija definiše kao udaljenost od gleđno-cementne granice do ivice desni. Na taj način se gubi deo pripojne desni, a koren postaje podložniji oštećenjima, abraziji i karijesu.
Kod zdravih desni ivica je bledo ružičasta, čvrsto prileže uz zub i prati njegov vrat. Kada dođe do recesije, koren postaje vidljiv, a zub često izgleda duže nego što zaista jeste.
Promena može biti lokalizovana na jednom zubu ili generalizovana, pri čemu se simetrično povlačenje češće povezuje sa navikama i anatomskim predispozicijama. U prednjim regijama promena je uočljivija, dok u bočnim delovima može ostati neprimećena duže vreme jer osoba retko posmatra te zube izbliza.
Recesija desni se ne sme izjednačavati sa gingivitisom ili parodontitisom. Gingivitis je upala mekog tkiva koja je obično reverzibilna, dok parodontitis obuhvata i gubitak potpornog tkiva.
Recesija može postojati samostalno ili biti deo parodontalnog oboljenja, zbog čega je neophodno postaviti tačnu dijagnozu pre izbora terapije. Stomatolog tokom pregleda posebno procenjuje dubinu parodontalnih džepova i nivo pripojnog epitela, jer ta dva parametra nisu uvek podjednako izražena.
Stručnjaci ističu da recesija nije rezervisana samo za starije osobe. Može se javiti i kod mlađih ljudi, naročito kod ortodontskih tretmana, tanke sluzokože, agresivne oralne higijene ili nepravilnog položaja zuba.
Rano prepoznavanje pomaže da se uklone faktori koji stanje pogoršavaju i da se očuva stabilnost preostalog tkiva. Što se ranije uoči, veće su šanse da se proces uspori ili potpuno zaustavi bez opsežne intervencije.
Koji su glavni uzroci povlačenja desni?
Povlačenje desni retko ima samo jedan uzrok. U većini slučajeva reč je o kombinaciji mehaničkih, anatomskih i zapaljenskih činilaca koji vremenom smanjuju otpornost mekog tkiva. Zato se kod dve osobe sa sličnim stanjem uzroci mogu znatno razlikovati, a samim tim i plan lečenja neće biti isti.
Najčešći mehanički okidač je prekomerno snažno četkanje zuba, naročito tvrdom četkicom i horizontalnim pokretima. Time se ivica desni postepeno povlači, a koren se izlaže trenju. Osim toga, nepravilan zagrižaj, škrgutanje zubima i navike poput grickanja noktiju ili piercinzi na usni mogu vršiti stalni pritisak na desni i doprineti njihovom povlačenju.
Zapaljenski procesi u okviru parodontalnih oboljenja takođe su važan uzrok. Hronična upala dovodi do razgradnje kolagenih vlakana i potpornog tkiva, zbog čega desni gube čvrstu vezu sa zubom. Takođe, tanke prirodne desni, položaj zuba izvan koštanog nosača ili nedovoljno široka zona pripojne desni čine tkivo osetljivijim na povlačenje.
Sledeći činioci najčešće se navode u stomatološkoj praksi:
- Prejako i nepravilno četkanje zuba, posebno tvrdom četkicom.
- Hronično zapaljenje desni i parodontalna oboljenja.
- Tanka i slaba pripojna desni usled genetske predispozicije.
- Ortodontski tretman kod zuba koji su značajno pomereni prema spoljnoj strani vilice.
- Pušenje, škrgutanje zubima i stalno mehaničko opterećenje usne duplje.
Simptomi recesije desni
Simptomi recesije desni mogu biti jedva primetni u početku, ali se vremenom obično pojačavaju. Ono što osoba prvo uoči jeste da su zubi vizuelno duži ili da se desni povukla prema vrhu. Nekada je promena bezbolna, pa se problem otkrije tek kada se razvije osetljivost zuba.
Pojačana osetljivost na hladno, toplo, slatko i kiselo javlja se jer je koren zuba lišen čvrste zaštite gleđi. Otkriveni cement korena je porozan i prenosi nadražaje direktno ka unutrašnjim strukturama zuba. Ova senzacija se često opisuje kao kratka, oštra probadajuća bol prilikom uzimanja hrane ili udisanja hladnog vazduha.
Uz ove tegobe, mogu se javiti i drugi znaci:
- Vidljivo povlačenje desni i otkriveni koren zuba.
- Osećaj da su zubi pomereni ili da su postali duži.
- Krvarenje desni pri četkanju ili korišćenju konca.
- Crvenilo i otok ivice desni, naročito ako postoji upala.
- Mali usek ili zadebljanje tik uz granicu desni.
- Nežnost desni pri dodiru i neprijatan zadah koji se teško kontroliše.
Važno je znati da odsustvo bola ne znači da je stanje bezopasno. Neke uznapredovale recesije ne izazivaju jake tegobe, ali ipak povećavaju rizik od karijesa korena i daljeg gubitka potpornog tkiva. Zbog toga svaku uočenu promenu treba pokazati stomatologu, čak i kada ne smeta u svakodnevnom životu.
Kako se postavlja dijagnoza recesije desni?
Dijagnoza recesije desni postavlja se kliničkim pregledom, merenjem veličine povlačenja i procenom stanja okolnih tkiva. Stomatolog posmatra položaj ivice desni, dubinu parodontalnih džepova, širinu pripojne desni i eventualnu pokretljivost zuba. Na osnovu tih nalaza može da proceni da li je recesija izolovana ili deo šireg parodontalnog problema.
Tokom pregleda koristi se parodontalna sonda kojom se meri rastojanje od ivice desni do gleđno-cementne granice. Rezultat se izražava u milimetrima i pomaže u klasifikaciji težine stanja. Merenje je bezbolno ili izaziva tek blagu nelagodnost, a ponavlja se na više tačaka oko zuba kako bi se dobila potpuna slika.
Radiološki snimci, poput retroalveolarnog snimka, daju uvid u visinu koštanog tkiva i oblik korena. Oni su posebno korisni kada postoji sumnja na parodontitis ili kada se planira hirurško lečenje. U savremenoj praksi često se koriste i fotografije tokom vremena, jer omogućavaju objektivno praćenje da li se recesija povećava ili stabilizuje.
Dijagnostički postupak obično obuhvata sledeće korake:
- Anamneza i razgovor o navikama u oralnoj higijeni, pušenju i eventualnim tegobama.
- Klinički pregled desni, zuba i zagriza.
- Merenje dubine recesije i širine pripojne desni parodontalnom sondom.
- Radiološka procena potpornog tkiva i stepena gubitka kosti.
Posledice nelečene recesije desni
Posledice nelečene recesije desni mogu se razvijati sporo, ali su često kumulativne i teško reverzibilne. Otkriveni koren zuba nije zaštićen gleđom, pa postaje podložniji spoljašnjim uticajima, pre svega karijesu korena i abraziji usled četkanja. To može dovesti do kvarenja zuba u području koje je stomatolozima teško dostupno za popravku.
Jedna od najčešćih tegoba jeste pojačana osetljivost zuba. Ona može značajno narušiti svakodnevni život, jer osoba počinje da izbegava hladnu, toplu ili kiselu hranu. Dugotrajna osetljivost ponekad vodi i do promene navika u ishrani, što može imati širi uticaj na opšte zdravlje i kvalitet života.
U uznapredovalim slučajevima gubi se i deo potpornog aparata zuba. To može uzrokovati klimanje zuba, pomeranje u nepovoljan položaj ili čak gubitak zuba. Osim toga, estetski izgled osmeha se menja, što kod mnogih osoba izaziva nesigurnost u komunikaciji i sniženo samopouzdanje.
Zanemarivanje recesije ne znači da će se promena sama zaustaviti. Naprotiv, u prisustvu stalnog mehaničkog ili zapaljenskog iritansa, proces obično napreduje. U takvim situacijama naknadno lečenje može biti složenije, skuplje i manje predvidivo nego rana intervencija, zbog čega pravovremena kontrola ima velik značaj.
Stepeni recesije desni
Stepeni recesije desni pomažu stomatolozima da objektivno opišu veličinu povlačenja i izaberu najprikladniji pristup lečenju. U parodontologiji se često koristi Millerova klasifikacija, koja uzima u obzir položaj recesije i stanje okolnog mekog tkiva. Klasa ne određuje uvek težinu bez dodatne procene, ali daje koristan okvir za planiranje terapije.
Kod blažih oblika recesija ne prelazi granicu mukogingivne linije i obično je moguće potpuno prekrivanje korena hirurškim metodama. Kod uznapredovalijih oblika postoji gubitak međuzubnog tkiva, što smanjuje predvidivost potpunog pokrivanja korena. Zato se procena ne svodi samo na širinu i dubinu recesije, već i na stanje susednih zuba i visinu koštanog nivoa.
Tabela prikazuje osnovne karakteristike Millerovih klasa kao orijentacioni okvir:
| Klasa | Opis | Uobičajena prognoza |
|---|---|---|
| Miller I | Recesija ne seže do mukogingivne linije; međuzubno tkivo očuvano. | Najčešće omogućava potpuno prekrivanje korena. |
| Miller II | Recesija seže do mukogingivne linije ili je prelazi; međuzubno tkivo očuvano. | Potpuno prekrivanje često je moguće. |
| Miller III | Prisutan je delimičan gubitak međuzubnog tkiva. | Moguće je delimično pokrivanje korena. |
| Miller IV | Izražen gubitak međuzubnog tkiva i poremećen položaj zuba. | Pokrivanje korena je teže predvidivo i često ograničeno. |
Ipak, sam stepen recesije ne govori dokle će proces napredovati. Kliničko praćenje, fotografije i merenja tokom vremena pokazuju da li je promena stabilna ili aktivna. Na osnovu toga stomatolog odlučuje da li je dovoljno preventivno delovanje ili je potrebno aktivno lečenje.
Savremene metode lečenja recesije desni
Savremeni pristup lečenju recesije desni zasniva se na kontroli uzroka, ublažavanju tegoba i hirurškom prekrivanju korena kada je to medicinski opravdano. Prvi korak retko podrazumeva operaciju. Najpre se uklanjaju iritansi, koriguje oralna higijena i sanitiraju eventualna zapaljenja kako bi se sprečilo dalje napredovanje promene.
Korekcija tehnike četkanja i izbor mekane četkice posebno su važni kod osoba sa agresivnom navikom pranja. Stomatolog objašnjava kako da se zubi peru pokretima od desni prema griznoj površini, bez preteranog pritiska. Takođe se preporučuju manje abrazivne paste i, kada je potrebno, sredstva za smanjenje osetljivosti zuba koja deluju lokalno na otkriveni koren.
U blagim i stabilnim slučajevima može biti dovoljno redovno praćenje. Tada stomatolog na kontrolama meri dubinu recesije i upoređuje fotografije. Ali kada je recesija izražena, kada se povećava ili kada uzrokuje značajnu osetljivost i estetske smetnje, razmatra se hirurška terapija.
Neke od mera koje se preporučuju pre eventualne hirurgije jesu:
- Zamena tvrde četkice mekanom i korekcija tehnike pranja zuba.
- Lokalni tretmani protiv osetljivosti, uključujući premaze i lakove.
Stomatolog može preporučiti i posetu parodontologu ako procena ukaže na to da je recesija deo šireg parodontalnog problema ili kada postoji potreba za složenom rekonstrukcijom mekog tkiva.
Hirurški zahvati kod recesije desni
Hirurško lečenje recesije desni ima za cilj da se izgubljeno meko tkivo nadomesti, prekrije otkriveni koren i poveća zona pripojne desni. Procedura se obično izvodi u lokalnoj anesteziji, a izbor tehnike zavisi od veličine recesije, debljine okolnog tkiva i individualnih potreba osobe.
Najčešće se koristi transplantat vezivnog tkiva, koji se uzima sa nepca i postavlja preko korena. Time se ne samo pokriva koren, već se i stvara deblji, stabilniji sloj desni. Druga opcija je slobodni gingivalni transplantat, kada je primarni cilj povećanje zone pripojne desni, a ne potpuno prekrivanje korena.
Pomereni režanj predstavlja tehniku kod koje se postojeće tkivo desni pomera prema korenu, bez uzimanja transplantata sa nepca. Pogodna je kod dovoljno debelih okolnih desni. U nekim slučajevima kombinuje se sa vođenom regeneracijom tkiva, kada se koriste membrane ili proteinski derivati za podsticanje prirodnog zarastanja.
Sledeće hirurške opcije se najčešće razmatraju u parodontološkoj praksi:
- Transplantat vezivnog tkiva sa nepca za prekrivanje korena.
- Slobodni gingivalni transplantat za povećanje pripojne desni.
- Pomereni režanj za lokalno nadoknađivanje mekog tkiva.
- Kombinovane tehnike sa membranama ili regenerativnim materijalima.
Svaki zahvat nosi specifičan tok oporavka i očekivani rezultat. Pre odluke, stomatolog razgovara sa osobom o granicama zahvata, mogućim komplikacijama i realnim očekivanjima. Hirurgija se ne preporučuje kod aktivne parodontalne infekcije dok se ona prvo ne sanira.
Oporavak nakon lečenja recesije desni
Oporavak nakon lečenja recesije desni zavisi od vrste zahvata, ali većina osoba se vraća uobičajenim aktivnostima posle nekoliko dana. Prvih dana mogu se javiti blaga osetljivost, otok i nelagodnost na mestu intervencije. Stomatolog obično daje individualna uputstva koja se odnose na ishranu, higijenu i kontrolne preglede.
Na mestu gde je uzet transplantat sa nepca može se osećati površinska rana nalik ogrebotini. To područje zarasta postepeno, a tegobe su uglavnom podnošljive i ne traju dugo. Važno je ne dirati ranu jezikom ili prstima i pridržavati se preporučenog režima kako bi se smanjio rizik od infekcije.
Tokom prve faze oporavka obično se savetuje:
- Uzimati mekanu, mlaku i hranljivu hranu bez jakog žvakanja.
- Izbegavati pušenje i alkohol, jer usporavaju zarastanje.
- Ne četkati direktno operisano područje dok stomatolog to ne odobri.
- Redovno ispirati usta prema preporuci i dolaziti na kontrolne preglede.
Krajnji estetski i funkcionalni rezultat razvija se tokom više nedelja, a ponekad i meseci. Rana može u početku delovati bledo ili natečeno, što je normalan deo zarastanja. Ukoliko se pojave jak bol, obilno krvarenje ili znaci infekcije, potrebno je odmah kontaktirati stomatologa.
Prevencija recesije desni
Prevencija recesije desni zasniva se na smanjenju mehaničkog pritiska, kontroli upale i očuvanju parodontalnog tkiva. Iako se anatomske predispozicije ne mogu promeniti, mnoge navike se mogu korigovati. Time se rizik od nastanka ili daljeg napredovanja recesije značajno smanjuje.
Najvažnija mera jeste pravilna oralna higijena mekanom četkicom. Zube je potrebno prati laganim pokretima, bez snažnog horizontalnog trljanja. Tehnički pravilno četkanje uklanja plak, a istovremeno ne povređuje ivicu desni. Korišćenje zubnog konca treba da bude nežno, bez usecanja u desni.
Osobe koje škrguću zubima ili imaju nepravilan zagriz mogu imati koristi od zaštitnih folija ili ortodontske korekcije. Ove intervencije smanjuju prekomerno opterećenje zuba i potpornog tkiva. Pušenje dodatno slabi cirkulaciju u desnima, pa prestanak pušenja predstavlja važnu preventivnu meru.
U strategiju prevencije spadaju:
- Redovni stomatološki pregledi i profesionalno uklanjanje zubnog kamenca.
- Nežno četkanje mekanom ili ultramekanom četkicom.
- Kontrola parodontalnih problema pre nego što dovedu do povlačenja desni.
- Zaštita zuba noćnom folijom ako postoji škrgutanje.
- Prestanak navika poput grickanja noktiju, žvakanja tvrdih predmeta ili otvaranja pakovanja zubima.
Kada se obratiti stomatologu?
Stomatologu se treba obratiti čim se uoči povlačenje desni, pojačana osetljivost zuba ili promena u izgledu i položaju mekog tkiva. Rani pregled omogućava da se proceni da li je promena stabilna ili aktivna i da se na vreme uklone uzroci. Ne treba čekati bol, jer recesija često napreduje bez izraženih tegoba.
Posebno je važno reagovati kada se recesija pojavi iznenada, kada se brzo povećava ili kada zahvata više zuba. Ove karakteristike mogu ukazivati na aktivnu parodontalnu bolest, mehaničko oštećenje ili kombinaciju problema koje treba hitno dijagnostikovati i lečiti.
Znaci koji zahtevaju pregled u kratkom roku su:
- Vidljivo otkriven koren zuba ili desni koja se sve više povlači.
- Ponavljano krvarenje desni pri četkanju i koncu.
- Klimanje zuba ili promena njihovog položaja.
- Bol, otok, gnoj ili neprijatan ukus koji ne prolazi.
- Porast osetljivosti na toplo, hladno, slatko ili kiselo.
Ako se uz recesiju javi difuzni otok lica, otežano gutanje ili disanje, povišena telesna temperatura i jak bol, potrebna je hitna medicinska ili stomatološka pomoć. U svim ostalim situacijama, planirani pregled je najbolji način da se promena prati i da se odabere odgovarajući korak.
Najčešće zablude o recesiji desni
O recesiji desni kruže razne zablude koje mogu odložiti lečenje ili navesti osobu na pogrešne postupke. Jedna od najčešćih jeste uverenje da je povlačenje desni normalan deo starenja i da se ništa ne može učiniti. Iako se rizik povećava sa godinama, recesija nije obavezan pratilac starenja i često se može usporiti ili hirurški korigovati.
Druga zabluda je da desni mogu same da se vrate na prvobitno mesto. Jednom izgubljeno meko tkivo se ne obnavlja spontano, iako se smanjenjem iritansa može zaustaviti dalje napredovanje. Homeopatski ili biljni preparati ne mogu vratiti izgubljenu visinu desni, bez obzira na to koliko se redovno koriste.
Treća zabluda odnosi se na bol. Mnoge osobe misle da, ako nema bola, nema razloga za intervenciju. Međutim, recesija može godinama napredovati bez jakih smetnji, a posledice se pojave tek kada je oštećenje veće. Bol nije pouzdan pokazatelj težine parodontalnog problema.
Neke od zabluda koje stomatolozi često čuju su:
- „Recesija je neizbežna sa starenjem i tu ništa ne pomaže.“
- „Ako ne boli, ne treba ništa preduzimati.“
- „Desni će se same vratiti ako prestanem da ih povređujem.“
- „Jaka četkica i temeljito pranje uvek su bolji za desni.“
- „Kada je recesija nasledna, stomatolog ne može ništa promeniti.“
Važno je zablude zameniti tačnim informacijama. Genetska predispozicija znači veći oprez, a ne neminovnost. Pravilna higijena i redovne kontrole daju realnu priliku da se stanje stabilizuje i da se sačuvaju zubi i desni.
Zaključak
Recesija desni nije samo estetska promena, već potencijalno važan signal narušenog parodontalnog zdravlja. Otkriveni koren zuba podložniji je karijesu, osetljivosti i abraziji, a uznapredovali oblici mogu ugroziti i stabilnost samog zuba. Zato svaku promenu na desnima treba shvatiti ozbiljno i proveriti je na pregledu.
Rano prepoznavanje otvara mogućnost jednostavnijih mera, poput korekcije četkanja, kontrole upale i praćenja. Kada je recesija izražena ili se pogoršava, savremeni hirurški zahvati mogu pomoći u prekrivanju korena i obnavljanju zaštitnog sloja desni. Ključ je u individualnoj proceni, jer ne postoji univerzalno rešenje za sve osobe.
Prevencija se zasniva na nežnoj oralnoj higijeni, izbegavanju štetnih navika i redovnim kontrolama. Na taj način se smanjuje pritisak na desni i omogućava da eventualne promene budu uočene na vreme. Informisan pristup i saradnja sa stomatologom pomažu da se rizik svede na najmanju moguću meru.
Ovaj tekst ima isključivo edukativnu namenu i ne predstavlja lični medicinski ili stomatološki savet. Ako primetite recesiju desni, krvarenje, osetljivost ili pomeranje zuba, obratite se kvalifikovanom stomatologu radi pregleda i preporučenog lečenja.
FAQ
Da li recesija desni može da se zaustavi bez operacije?
Da, u blagim i stabilnim slučajevima recesija desni može se kontrolisati bez operacije. Najvažnije je korigovati tehniku četkanja, ukloniti mehaničke iritanse i sanirati upalu. Redovne kontrole pokazuju da li je promena stabilna. Hirurško lečenje se razmatra tek kada recesija napreduje, izaziva značajne tegobe ili je estetski problem.
Koliko traje oporavak posle hirurškog lečenja recesije desni?
Oporavak posle hirurškog lečenja obično traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja, zavisno od tipa zahvata. Početne tegobe, poput otoka i blage nelagodnosti, uglavnom se smire u prvih nekoliko dana. Potpuno zarastanje i stabilan izgled desni razvijaju se postepeno, pa se konačan rezultat procenjuje nakon više nedelja ili meseci.
Da li su krvarenje desni i recesija povezani?
Krvarenje desni najčešće upućuje na upalu, koja može biti jedan od činilaca nastanka ili pogoršanja recesije. Upala slabi vezivno tkivo i smanjuje otpornost desni, pa mehanički pritisak lakše dovodi do povlačenja. Ako se krvarenje javlja redovno, potreban je stomatološki pregled kako bi se utvrdio pravi uzrok i planiralo lečenje.
Može li recesija desni nastati i kod mladih osoba?
Može. Recesija desni nije rezervisana samo za starije. Mlade osobe sa tankom pripojnom desni, nepravilnim zagrizom, ortodontskim pomacima ili agresivnim četkanjem mogu razviti recesiju relativno rano. Zato se mladim pacijentima savetuje redovna kontrola položaja desni, naročito tokom ili posle ortodontske terapije.
Koje paste za zube se preporučuju kod recesije desni?
Kod recesije desni prednost imaju niskoabrazivne paste, jer otkriveni koren i cement korena ne podnose jako trenje. Korisne mogu biti paste za osetljive zube koje sadrže kalijum-nitrat ili slične desenzibilizujuće sastojke, ali izbor treba potvrditi stomatolog na osnovu stanja desni i stepena osetljivosti.
Može li se recesija desni otkriti kod kuće?
Moguće je uočiti vidljivo povlačenje desni, produženje zuba ili osetljivost korena na nadražaje. Kod kuće se, međutim, ne može postaviti tačna dijagnoza niti izmeriti stepen recesije i stanje parodontalnih džepova. Pregled stomatologa je neophodan da bi se procenilo da li je promena stabilna i koji je pristup odgovarajući.
Da li postoji mogućnost da se desni vrate same?
Ne, izgubljeno meko tkivo desni ne obnavlja se spontano. Kada se jednom povuče, desni ne mogu samostalno da narastu nazad. Terapija može zaustaviti dalje povlačenje, smanjiti osetljivost i, kada je indikovano, hirurški prekriti otkriveni koren. Odlaganje lečenja obično ne povećava mogućnost prirodnog oporavka.
Šta pojačava rizik od recesije desni?
Rizik povećavaju agresivno četkanje tvrdom četkicom, hronična upala desni, pušenje, škrgutanje zubima, nepravilan zagriz i tanka pripojna desni. Dodatni činioci mogu biti ortodontski pomaci prema spoljašnjoj strani vilice i mehaničke navike poput grickanja noktiju. Kombinacija više faktora obično čini tkivo znatno podložnijim povlačenju.
Kada je neophodno hitno se javiti stomatologu?
Hitno je potrebno javiti se stomatologu kod jakog bola, naglog oticanja, gnoja, obilnog krvarenja ili klimanja zuba koje se brzo pogoršava. Ako se uz promene u ustima javi otok lica, otežano gutanje ili disanje i visoka temperatura, treba potražiti hitnu medicinsku pomoć. Brzo reagovanje pomaže u smanjenju rizika od težih komplikacija.
