Uvod
Implantološki pregled je ključni prvi korak na putu ka funkcionalnom i estetskom rešenju za nedostatak zuba. Ovaj detaljan dijagnostički proces omogućava stomatologu da proceni sve aspekte oralnog zdravlja i utvrdi da li ste pogodan kandidat za implantate.
Tokom implantološkog pregleda u stomatološkoj ordinaciji Lavin Dental Clinic, svaki pacijent prolazi kroz strukturiranu evaluaciju koja spaja iskustvo, tehnologiju i personalizovan pristup. Razumevanje šta ovaj pregled obuhvata pomaže vam da se pripremite i donesete informisanu odluku o daljem lečenju.
UDOBNIM APARTMANIMA KOJI SE NALAZE U NEPOSREDNOJ BLIZINI NAŠE KLINIKE,
UZ BESPLATAN PREVOZ SA AERODROMA.
U nastavku donosimo sveobuhvatan vodič koji objašnjava kako stomatolog procenjuje kandidaturu, koje faze su neophodne i zbog čega je ovaj korak nezamenljiv za dugoročan uspeh implantološke terapije.
Šta je implantološki pregled i zašto je neophodan?
Implantološki pregled je sveobuhvatna procena stanja usne duplje i opšteg zdravlja pacijenta, koja prethodi ugradnji dentalnih implantata. Njegov cilj nije samo da utvrdi da li je implantat fizički moguć, već i da predvidi dugoročnu stabilnost i funkcionalnost rešenja.
Bez ovog koraka, svaka implantološka intervencija nosila bi značajno veći rizik od komplikacija, uključujući infekcije, odbacivanje implantata ili oštećenje okolnih struktura.
Stomatolog na osnovu implantološkog pregleda donosi odluku zasnovanu na medicinskim činjenicama, a ne na pretpostavkama.
Upravo zato ovaj pregled uključuje detaljnu anamnezu, klinički pregled, radiološku dijagnostiku i, po potrebi, dodatne laboratorijske analize. Jedino ta sinteza podataka može dati jasan odgovor na pitanje da li ste kandidat za implantate i koji protokol lečenja je optimalan.
Posebno je važno naglasiti da implantološki pregled nije univerzalan; svaki pacijent dobija individualnu procenu koja uzima u obzir jedinstvenu anatomiju vilice, kvalitet kosti, prisustvo eventualnih oboljenja i svakodnevne navike. Samo tako se može postići visok procenat uspešnosti, koji u savremenoj implantologiji dostiže i do 98% ako su indikacije pravilno postavljene.
U suštini, implantološki pregled je filter koji razdvaja potencijalno rizične situacije od onih gde implantat može bezbedno da se ugradi i posluži dugi niz godina. On štiti i pacijenta i terapeuta od nepotrebnih komplikacija i finansijskih gubitaka.
Kako se pripremiti za implantološki pregled?
Dobra priprema značajno olakšava implantološki pregled i omogućava stomatologu da dobije potpune informacije. Pre svega, ponesite kompletnu medicinsku dokumentaciju – nalaze, otpusne liste, listu lekova koje redovno uzimate i podatke o alergijama.
Ukoliko bolujete od hroničnih bolesti poput dijabetesa, povišenog krvnog pritiska ili osteoporoze, pripremite relevantne nalaze i saznajte najnovije vrednosti parametara.
- Napravite spisak svih lekova i suplemenata, uključujući aspirin, antikoagulanse i preparate kalcijuma.
- Očistite zube redovno, ali nemojte menjati rutinu neposredno pre pregleda jer stomatolog želi da vidi stvarno stanje oralne higijene.
- Ukoliko ste u prošlosti imali parodontalne probleme, obavezno ponesite podatke o prethodnim terapijama.
- Postarajte se da jasno opišete trajanje i uzrok gubitka zuba – da li je reč o traumi, karijesu ili bolesti desni.
Takođe, budite spremni da odgovorite na pitanja o životnim navikama: pušenju, konzumiranju alkohola, ishrani i higijenskim ritualima. Ovi faktori direktno utiču na procenu kandidature i kasniji oporavak, pa je iskrenost od suštinske važnosti. Ništa što kažete neće vas diskvalifikovati automatski, ali će pomoći stomatologu da formira realna očekivanja i prilagodi plan lečenja.
Prvi korak: Detaljna anamneza i opšte zdravstveno stanje
Anamneza je osnova svakog implantološkog pregleda i često otkriva faktore koji nisu vidljivi golim okom. Stomatolog će postaviti niz pitanja o vašem opštem zdravlju, prethodnim operacijama, hospitalizacijama i eventualnim terapijama koje ste primali.
Posebno se obraća pažnja na kardiovaskularne bolesti, poremećaje koagulacije, autoimune bolesti i stanja koja utiču na metabolizam kalcijuma i zarastanje kostiju.
Neophodno je otkriti sve lekove koje pijete, uključujući i one koji se izdaju bez recepta. Na primer, bisfosfonati koji se koriste u lečenju osteoporoze mogu značajno promeniti protokol – u nekim slučajevima ugradnja implantata je kontraindikovana dok se ne izvrši dodatna konsultacija sa ordinirajućim lekarom. Isto važi i za antikoagulansnu terapiju, koju je ponekad potrebno privremeno modifikovati.
Stomatolog će proceniti i faktore rizika poput loše regulisanog dijabetesa, jer visok nivo šećera u krvi može usporiti oseointegraciju i povećati sklonost ka infekcijama. Zato je poželjno da pre implantološkog pregleda imate proverenu glikemiju i konsultujete endokrinologa. Cilj nije da se pacijent odbije, već da se stvore optimalni uslovi za bezbednu intervenciju.
Za mlađe pacijente važi posebno pravilo – ugradnja implantata kod adolescenata nije preporučljiva dok rast vilice nije završen. Anamneza, kombinovana sa pregledom i snimcima, može tačno odrediti da li je dostignuta potrebna skeletna zrelost. Ovaj princip pokazuje koliko je implantološki pregled dalekosežan i prilagođen svakom životnom dobu.
Pregled usne duplje i procena oralne higijene
Klinički pregled počinje inspekcijom mekih i tvrdih tkiva usne duplje. Stomatolog traži znakove upale desni, parodontalnih džepova, povlačenja sluzokože i eventualnih lezija koje mogu ukazivati na infekcije ili sistemske bolesti. Ovi detalji su od presudnog značaja jer implantat zahteva zdravo okruženje da bi uspešno srastao sa kosti.
Procena oralne higijene nije samo formalnost; ona daje uvid u pacijentove navike i spremnost da održava implantat nakon ugradnje. Čak i tehnički savršeno postavljen implantat može propasti ako pacijent ne sprovodi adekvatnu higijenu. Zato stomatolog obraća pažnju na količinu plaka, naslage kamenca i postojanje karijesa na susednim zubima, što sve ulazi u konačnu odluku o kandidaturi.
Tokom ovog dela implantološkog pregleda procenjuje se i zagrižaj, odnosno odnos gornje i donje vilice. Nepravilnosti u zagrižaju mogu izazvati prekomerno opterećenje implantata i dovesti do njegovog gubitka. Ponekad je potrebno pre implantološke terapije najpre ortodontski ili protetski korigovati zagrižaj, kako bi se obezbedila ravnopravna raspodela sila.
Ukoliko postoje znaci bruksizma (škrgutanja zubima), stomatolog će to zabeležiti i razmotriti zaštitne mere, jer nekontrolisana sila može ugroziti stabilnost implantata. Detaljan pregled mekih tkiva uključuje i palpaciju limfnih čvorova, čime se isključuju skrivene infekcije koje nisu vidljive na prvi pogled. Svaki ovaj korak deo je filozofije sveobuhvatne procene koja definiše savremeni implantološki pregled.
Rendgenska dijagnostika: Panoramsko snimanje i 3D CBCT
Radiološka dijagnostika je nezaobilazan deo implantološkog pregleda, jer pruža uvid u anatomiju vilice, položaj nerava, sinusa i kvalitet kosti koji nije vidljiv kliničkim pregledom. Standardno panoramsko snimanje (ortopan) daje dvodimenzionalnu sliku i omogućava inicijalnu orijentaciju o položaju zuba, prisustvu infekcija, cista i nivoa kosti.
Međutim, za potpunu sigurnost stomatolog se sve više oslanja na 3D CBCT (kompjuterizovana tomografija konusnog snopa) snimak. On prikazuje anatomske strukture u tri dimenzije, što omogućava precizno merenje debljine i visine kosti, identifikaciju putanje mandibularnog nerva i analizu gustine koštanog tkiva. Bez ovih podataka, postavljanje implantata moglo bi da bude rizično ili čak opasno.
Upotreba CBCT-a na implantološkom pregledu podigla je standarde bezbednosti i omogućila virtuelno planiranje operacije. Stomatolog može na računaru simulirati idealnu poziciju implantata, izabrati njegovu dužinu i prečnik, i izbeći kritične zone poput sinusa ili nervnog kanala. Ovaj digitalni pristup smanjuje mogućnost intraoperativnih komplikacija i skraćuje vreme intervencije.
Oba snimka tumači stomatolog zajedno sa radiologom, a nalaz se integriše sa ostalim podacima iz anamneze i kliničkog pregleda. Tako implantološki pregled postaje multidisciplinaran, a odluka o kandidaturi zasniva se na preciznim činjenicama, a ne pretpostavkama. Savremeni softveri dodatno omogućavaju izradu hirurških šablona koji vode stomatologa tokom ugradnje.
Zašto je procena koštane mase ključna za implantološki pregled?
Procena koštane mase je centralni element implantološkog pregleda jer implantat funkcioniše kao veštački koren i mora da bude potpuno okružen zdravom kosti. Bez dovoljne količine i kvaliteta kosti, nema mehaničke stabilnosti, a rizik od ranog gubitka implantata značajno raste. Zato stomatolog detaljno analizira visinu, širinu i gustinu alveolarne kosti pre nego što uopšte razmatra vrstu implantata.
Kost koja je godinama bila bez zuba podleže resorpciji – telo polako povlači mineralne materije jer smatra da kost više nije potrebna.
Ovaj prirodni proces može da dovede do toga da pacijent na prvi pogled ima dovoljno mesta za implantat, a da u stvarnosti mora prvo da prođe kroz proceduru augmentacije, odnosno izgradnje kosti. CBCT snimak na implantološkom pregledu nepogrešivo otkriva koliko je resorpcija uznapredovala.
Kvalitet kosti se procenjuje kroz gustinu – mekša kost zahteva poseban protokol zarastanja i drugačiji dizajn implantata. Stomatolog može, na primer, da predloži implantate sa aktivnijim navojem ili da produži period oseointegracije pre nego što se postavi konačna krunica. Bez ovakve individualizacije, čak i naizgled idealan kandidat može doživeti neuspeh terapije.
Ponekad se na implantološkom pregledu konstatuje da je kost toliko očuvana da je moguća i takozvana trenutna implantacija, gde se implantat ugrađuje odmah po vađenju zuba. Ipak, takva odluka donosi se isključivo na osnovu pedantno izmerenih parametara i višegodišnjeg iskustva, nikako po automatizmu. Zato je procena kosti stub svake ozbiljne implantološke dijagnostike.
Uticaj hroničnih oboljenja i lekova na kandidaturu
Hronična oboljenja nisu automatska prepreka za implantate, ali zahtevaju detaljnu analizu na implantološkom pregledu. Stomatolog mora da razume kako svaka bolest i propisana terapija utiču na zarastanje kosti i mekih tkiva. U nastavku je prikazano nekoliko najčešćih stanja i njihov uticaj na kandidaturu.
| Stanje/Lek | Uticaj na implantološki pregled i kandidaturu | Preporuka |
|---|---|---|
| Dijabetes (loše kontrolisan) | Usporena oseointegracija, veći rizik od infekcija | Regulacija glikemije pre intervencije, konsultacija endokrinologa |
| Osteoporoza (upotreba bisfosfonata) | Rizik od nekroze vilice, posebno kod intravenskih oblika | Detaljna evaluacija, eventualna pauza u terapiji uz dozvolu lekara |
| Kardiovaskularne bolesti, antikoagulansi | Produženo krvarenje tokom i posle ugradnje | Modifikacija terapije, laboratorijsko praćenje INR-a |
| Autoimune bolesti (npr. reumatoidni artritis) | Oslabljen imuni odgovor, lošije zarastanje | Individualna procena, moguća primena protokola sa dužim periodom zarastanja |
Posebno oprezan pristup primenjuje se kod pacijenata koji su podvrgnuti terapiji zračenjem u predelu glave i vrata, jer ozračena kost ima drastično smanjenu sposobnost regeneracije. U tim slučajevima implantološki pregled uključuje i konsultaciju sa onkologom i radiologom, pre nego što se uopšte razmatra implantat.
Lekovi protiv depresije, steroidi i imunosupresivi takođe se razmatraju jer mogu modifikovati metabolizam kostiju. Savremeni stomatolog na implantološkom pregledu ne gleda samo usnu duplju, već celokupno zdravlje organizma. Dobra saradnja sa izabranim lekarom zato je od neprocenjive važnosti i dokaz odgovornosti prema sopstvenom zdravlju.
Pušenje, alkohol i životne navike: Kako utiču na implantološki pregled?
Pušenje je jedan od najznačajnijih faktora rizika koji se razmatra na implantološkom pregledu. Nikotin sužava krvne sudove, smanjuje dotok kiseonika u tkiva i ozbiljno ugrožava proces zarastanja kosti.
Istraživanja pokazuju da pušači imaju značajno višu stopu ranog odbacivanja implantata u poređenju sa nepušačima. Stomatolog će vas pitati o broju cigareta, periodu pušenja i spremnosti da bar privremeno prestanete.
Alkohol, naročito u prekomernim količinama, deluje na sličan način – slabi imunitet, dehidrira tkiva i usporava regeneraciju. Na implantološkom pregledu se ne očekuje da pacijent bude idealan, ali je važno realno sagledati rizike. Ukoliko ste spremni da sledite preporuke o redukciji ili potpunom prekidu ovih navika, vaša kandidatura postaje mnogo povoljnija.
Ostale životne navike koje stomatolog procenjuje uključuju ishranu bogatu šećerom, lošu oralnu higijenu i bruksizam. Svi ovi elementi mogu se korigovati kroz savetovanje i, po potrebi, uključivanje ishrane bogate kalcijumom i vitaminom D. Implantološki pregled nije samo dijagnostički, već i edukativni trenutak – prilika da pacijent shvati kako svakodnevne odluke direktno oblikuju uspeh terapije.
Kod pacijenata sa izraženim parafunkcijama ili sportova sa visokim rizikom od udaraca u lice, stomatolog može preporučiti zaštitne proteze i modifikaciju aktivnosti. Sve ovo pokazuje koliko je implantološki pregled holistički usmeren i koliko daleko ide u zaštiti dugoročnog rezultata.
Koji su apsolutni kontraindikacije za ugradnju implantata?
Apsolutne kontraindikacije su retke, ali ih implantološki pregled precizno identifikuje. One predstavljaju stanja u kojima bi ugradnja implantata bila medicinski neodgovorna ili izuzetno rizična.
Najčešće su to aktivne maligne bolesti u predelu usne duplje, teška srčana oboljenja koja ne dozvoljavaju hiruršku intervenciju, i akutne sistemske infekcije. Stomatolog na osnovu snimaka i nalaza donosi odluku koja je pre svega u interesu pacijentovog zdravlja.
Nedavno preležani infarkt miokarda (unutar 6 meseci), dekompenzovana srčana insuficijencija i teška bubrežna oboljenja takođe mogu predstavljati apsolutnu prepreku. U ovim slučajevima implantološki pregled nije izgubljeno vreme, već platforma za planiranje alternativnih protetskih rešenja. Pacijent dobija jasan savet i preporuku kada se stanje stabilizuje, čime se štede i vreme i novac.
Posebna kategorija su pacijenti koji su pretrpeli radioterapiju u maksilofacijalnoj regiji sa visokom dozom zračenja, jer kost gubi vitalnost i sposobnost zarastanja.
Iako postoje slučajevi gde se pokušava sa implantatima uz hiperbaričnu oksigenaciju, stomatolog na implantološkom pregledu mora biti krajnje oprezan i uključiti multidisciplinarni tim. Nikada se ne donosi ishitrena odluka kada postoji rizik od osteoradionekroze.
Važno je razumeti da apsolutne kontraindikacije nisu kazna već zaštitni mehanizam. U svim ostalim stanjima, implantološki pregled pruža priliku da se rizik svede na minimum i da se, kroz pažljivo planiranje, ostvari uspešan ishod. Medicina se ne bavi garancijama, već procenom koristi i rizika, i upravo u tome leži suština ovog pregleda.
Kako implantološki pregled vodi do personalizovanog plana lečenja?
Nakon što se prikupe svi podaci, stomatolog na implantološkom pregledu sintetizuje informacije u jedinstven plan lečenja prilagođen pacijentu. Ovaj plan obuhvata vrstu implantata, broj implanata, potrebu za dodatnim procedurama (podizanje sinusa, augmentacija kosti) i vremenski okvir celog tretmana. Svaka stavka je zasnovana na objektivnim nalazima, a ne na pretpostavkama.
Personalizovani plan uključuje i detaljan prikaz finansijskih i vremenskih obaveza, tako da pacijent tačno zna šta ga čeka. Stomatolog će objasniti različite opcije – na primer, mogućnost trenutnog ili odloženog opterećenja implantata – i zajedno sa pacijentom izabrati onu koja najviše odgovara njegovom životnom stilu. Ovaj partnerski odnos gradi poverenje i smanjuje anksioznost.
Važan deo plana je i izbor protetskog rada – krunice, mosta ili proteze na implantatima. Na implantološkom pregledu se procenjuju estetske potrebe pacijenta i definiše materijal (cirkonijum, metalokeramika) koji će najbolje da se uklopi sa okolnim zubima. Dakle, već u fazi pregleda stomatolog ima viziju konačnog osmeha i može da je podeli sa pacijentom pomoću digitalnog dizajna.
Savremena digitalna implantologija omogućava da se plan lečenja izrazi kroz virtuelni voštani model i hirurški šablon, koji se štampaju ili glodaju. Tako implantološki pregled postaje most između dijagnostike i precizne izvedbe, gde se svaka greška eliminiše još pre prve incizije. To je suštinski razlog zašto preskakanje ovog koraka nije opcija za odgovornog pacijenta.
Kako stomatolog donosi konačnu odluku o kandidaturi?
Nakon što su svi nalazi prikupljeni, stomatolog ulazi u fazu interpretacije i donošenja odluke. Ova vrsta procene ne svodi se na jednostavan binarni odgovor „da“ ili „ne“.
Umesto toga, formira se višeslojna kategorizacija: pacijenti spremni za trenutnu ugradnju, oni kojima je potrebna dodatna priprema, i oni kod kojih se implantologija ne preporučuje. Ova odluka se zasniva na ukrštanju kliničkih, radioloških i anamnestičkih podataka.
Prva grupa su idealni kandidati – dovoljna gustina i visina kosti, zdrava desni, dobra oralna higijena i uredan opšti zdravstveni nalaz. Kod njih stomatolog može gotovo odmah planirati ugradnju i očekivati visok stepen primarnog uspeha.
Druga je grupa pacijenata sa potencijalno rešivim problemima, poput umerene resorpcije kosti ili blagog parodontitisa. Njima se nudi pripremna faza i odložena implantacija nakon terapije.
Treća kategorija su relativne kontraindikacije, gde stomatolog nakon implantološkog pregleda procenjuje da su rizici previsoki.
Tu spadaju teške nekontrolisane sistemske bolesti, pacijenti na intravenskoj bifosfonatnoj terapiji, ili izraziti neredovni pušači koji odbijaju saradnju. U ovakvim situacijama, odgovorni implantolog neće pristati na zahvat i umesto toga će ponuditi alternativna protetska rešenja, poput mostova ili proteza.
Važno je istaknuti da se odluka ne donosi samovoljno, već u dijalogu sa pacijentom. Terapeut će objasniti sve nalaze i argumentovati svoj stav, ponekad i uz mišljenje kolega specijalista, poput parodontologa ili interniste. Takav multidisciplinarni pristup, proistekao iz temeljnog implantološkog pregleda, predstavlja najviši standard stomatološke zaštite.
Zaključak
Implantološki pregled je mnogo više od rutinskog odlaska kod stomatologa. On je kompleksan proces koji uključuje naprednu dijagnostiku, preciznu analizu svih faktora rizika i donošenje odgovorne odluke o kandidaturi.
Bez temeljnog pregleda, nijedan implantološki zahvat ne može se smatrati bezbednim, a samo pravovremeno identifikovani izazovi pružaju osnovu za trajno i funkcionalno rešenje koje će pacijentu vratiti osmeh i kvalitet života.
Kroz svaku fazu ovog pregleda pacijent dobija priliku da potpuno razume svoju situaciju i postane aktivan učesnik u donošenju odluka. Savremeni implantološki pregled ne samo da otkriva da li ste kandidat, već vam pokazuje i najkraći i najbezbedniji put do uspešne ugradnje.
Ulaganje vremena i poverenja u ovu fazu donosi višestruke koristi i eliminiše brojne neprijatnosti koje bi se mogle javiti ukoliko bi se bilo koji detalj zanemario.
Često postavljana pitanja
Da li je implantološki pregled bolan?
Implantološki pregled je u potpunosti bezbolan. Većina postupaka, uključujući pregled sluznice, merenje parodontalnih džepova i intraoralno skeniranje, izaziva jedva primetan dodir. Potencijalna nelagodnost tokom snimanja CBCT aparata je minimalna i kratkotrajna, tako da pacijenti nemaju razloga za strah.
Koliko dugo traje implantološki pregled?
U većini ordinacija kompletan implantološki pregled traje između 45 i 90 minuta, u zavisnosti od obima dijagnostike. U to vreme ulazi razgovor, klinički pregled, analiza snimaka i završna konsultacija. Po potrebi, može biti zatraženo i dodatno snimanje, što može produžiti prvu posetu.
Koje snimke treba da ponesem na implantološki pregled?
Preporučljivo je da ponesete sve dostupne stomatološke snimke, posebno ortopantomograme i pojedinačne retroalveolarne snimke. Ako ste ranije radili CBCT, on je izuzetno koristan za poređenje. U slučaju da nemate nijedan snimak, stomatolog će vas uputiti na potrebnu radiografiju u ordinaciji.
Šta ako pušim, da li mogu dobiti implantate?
Pušenje ne znači automatsko odbijanje, ali stomatolog će vas na implantološkom pregledu upozoriti da pušači imaju značajno veći rizik od ranih i kasnih komplikacija. Često se savetuje prestanak pušenja u periodu od najmanje dve nedelje pre i posle ugradnje, a što duži prekid daje bolje izglede za uspeh.
Da li mi je potreban implantološki pregled ako sam već izvadio zub?
Nakon vađenja zuba dolazi do postepene resorpcije kosti, pa je implantološki pregled neophodan čak i ako je prošlo samo nekoliko meseci. Stomatolog će izmeriti trenutni volumen kosti i utvrditi da li je došlo do značajnijeg gubitka koji bi zahtevao dodatne procedure pre ugradnje.
Mogu li trudnice da obave implantološki pregled?
Klinički pregled i konsultacije su bezbedni tokom trudnoće, ali se snimanja koja koriste zračenje, poput OPG-a ili CBCT-a, odlažu do nakon porođaja. Stomatolog će vam dati preliminarni plan na osnovu vidljivih nalaza, a kompletan implantološki pregled završiće se u povoljnijem trenutku.
Kako stomatolog odlučuje između klasičnog implantata i mini-implantata?
Odluka se donosi na osnovu procene kosti i očekivanog opterećenja. Mini-implantati se češće koriste za fiksiranje proteza, dok su standardni implantati izbor za pojedinačne krunice i mostove. Implantološki pregled uključuje merenje širine grebena i snimke koji pokazuju da li ima mesta za implantat željenog prečnika.
Šta ako imam alergiju na metal?
Na implantološkom pregledu važno je da navedete sve poznate alergije. Dentalni implantati su najčešće od titanijuma, koji je visoko biokompatibilan, a za poznate alergične pacijente postoje i cirkonijumske, potpuno bezmetalne opcije. Stomatolog će uzeti detaljnu alergološku anamnezu i po potrebi preporučiti testiranje.
Kada treba ponoviti implantološki pregled nakon prve konsultacije?
Ako ste dobili jasno odobrenje za ugradnju, ponovni snimci se mogu zatrebati ako protekne više meseci do termina operacije. Kod pacijenata u pripremnoj fazi, kontrolni implantološki pregled se zakazuje nakon što se završi lečenje, na primer augmentacija kosti, kako bi se verifikovao uspeh terapije.
Da li implantološki pregled nudi garanciju uspeha implantata?
Nijedan medicinski postupak ne može se garantovati sa apsolutnom sigurnošću, ali temeljan implantološki pregled podiže stopu uspeha na preko 95 odsto kod dobrih kandidata. Uspostavlja jasnu dijagnozu i eliminiše skrivene rizike, čime znatno povećava verovatnoću da implantat traje dugi niz godina.
