Poliranje zuba: Uvod

Poliranje zuba je stomatološka procedura kojom se uklanjaju naslage, površinske mrlje i sitne nepravilnosti sa gleđi, čime se zubima vraća prirodan sjaj i glatkoća. Iako se često pominje u kontekstu estetike, ova intervencija ima i važnu preventivnu ulogu.

Razumevanje načina na koji se izvodi, kada je preporučljiva i šta se od nje realno može očekivati pomaže pacijentima da donesu informisanu odluku o svom oralnom zdravlju. U ovom vodiču detaljno su objašnjeni svi aspekti procedure, od pripreme i instrumenata do oporavka i mogućih zabluda.

VODEĆA KLINIKA ZA DENTALNI TURIZAM U SRBIJI

OBEZBEĐUJEMO BESPLATAN SMEŠTAJ TOKOM VAŠEG BORAVKA U MODERNIM,
UDOBNIM APARTMANIMA KOJI SE NALAZE U NEPOSREDNOJ BLIZINI NAŠE KLINIKE,
UZ BESPLATAN PREVOZ SA AERODROMA.

SAZNAJTE VIŠE

PROČITAJE JOŠ  Augmentacija kosti: Nadogradnja kosti vilice za zubne implante

Pacijentima je korisno da znaju da se radi o neinvazivnoj, brzoj i široko dostupnoj metodi koja se najčešće izvodi kao završni korak profesionalnog čišćenja zuba. U stomatološkoj ordinaciji Lavin Dental Clinic pacijentima se preporučuje individualan pristup, jer stanje gleđi i prisustvo naslaga variraju od osobe do osobe.

Pre nego što se odlučite za poliranje zuba, važno je razumeti da ono nije isključivo kozmetički tretman. Glatka površina zuba otežava zadržavanje bakterijskog biofilma i time doprinosi smanjenju rizika od karijesa i upale desni. Istovremeno, procedura ima granice koje su jasno opisane u nastavku, kako biste znali šta se njome može, a šta ne može postići.

Šta je poliranje zuba i kako deluje?

Poliranje zuba je mehanička procedura finog glačanja površine gleđi nakon uklanjanja zubnog kamenca i mekih naslaga. Koristi se rotirajući instrument sa gumenom čašicom ili četkicom, na koju se nanosi polirna pasta različite abrazivnosti. Cilj je da se uklone preostale površinske pigmentacije, mikroskopske neravnine i zaostali biofilm, čime zubi postaju glatki i manje podložni novom zadržavanju naslaga.

Delovanje poliranja zasniva se na kombinaciji blage abrazije i rotacione sile. Polirna pasta sadrži sitne čestice koje deluju poput vrlo finog brusnog sredstva, ali u kontrolisanoj meri. Ova procedura ne menja prirodnu boju zuba, već uklanja spoljašnje mrlje nastale usled kafe, čaja, duvana, crnog vina i drugih obojenih namirnica.

Važno je razlikovati dve vrste poliranja: kliničko poliranje zuba u stomatološkoj ordinaciji i takozvano air-polishing, gde se mešavina vazduha, vode i finog praha usmerava na površinu zuba. Obe metode su bezbedne kada se primenjuju prema indikacijama, a stomatolog procenjuje koja je pogodnija za vaše stanje.

Kod osoba sa osetljivim zubima primenjuje se pasta sa manjim stepenom abrazivnosti ili se koriste desenzibilizujuća sredstva. Na taj način efektivno poliranje zuba ostaje prijatno i bezbedno, uz istovremeno očuvanje integriteta gleđi i okolnog mekog tkiva.

Lazar Jovanović

Spec. dr. oralne hirurgije i implantologije

INSTRUKTOR I PREDAVAČ ZA ZIMMER BIOMET IMPLANTNE SISTEME

Osećajte se slobodno da kontaktirate Dr.Lazara za sva Vaša pitanja i savete

Kontaktirajte Dr. Lazara

PROČITAJE JOŠ  Augmentacija kosti: Nadogradnja kosti vilice za zubne implante

Poliranje zuba i izbeljivanje: U čemu je razlika?

Poliranje zuba uklanja spoljašnje naslage i površinske mrlje, dok izbeljivanje menja unutrašnju boju zubnog tkiva primenom hemijskih sredstava. Zbog toga su očekivanja nakon ove dve procedure potpuno drugačija: poliranjem se postiže sjaj i glatkoća, ali se zubi neće posvetliti iznad svoje prirodne nijanse.

Mnogi pacijenti pogrešno veruju da je poliranje zuba zamena za izbeljivanje. Iako se pigmenti od kafe ili čaja mogu uspešno ukloniti, tamniji ton gleđi usled genetike, starosti ili određenih lekova neće se promeniti. Zato stomatolozi često preporučuju poliranje kao pripremni korak pre eventualnog izbeljivanja, jer se na čistoj i glatkoj površini sredstva za izbeljivanje ravnomernije raspoređuju.

• Efekat: Poliranje vraća prirodan sjaj, dok izbeljivanje posvetljuje boju zuba.
• Mehanizam: Poliranje je mehaničko, a izbeljivanje hemijsko djelovanje na zubno tkivo.
• Trajanje rezultata: Sjaj nakon poliranja traje kraće, dok efekat izbeljivanja može trajati mesecima ili godinama.
• Cilj: Poliranje je primarno preventivno i higijensko, a izbeljivanje isključivo estetsko.

Precizna dijagnoza uzroka promene boje ključna je za izbor pravog tretmana. Stomatolog može da proceni da li su mrlje površinske, što se rešava poliranjem, ili unutrašnje, što zahteva drugačiji pristup. Kombinacija oba postupka može dati kompletan estetski rezultat, ali se redosled i vremenski razmak moraju pažljivo isplanirati.

Zašto je poliranje zuba važno za oralno zdravlje?

Poliranje zuba stvara glatku površinu na kojoj se bakterijski plak teže zadržava i brže uklanja redovnim četkanjem. Time se smanjuje rizik od nastanka karijesa, upale desni i parodontalnih oboljenja. Iako ne leči postojeće bolesti, ono predstavlja vredan preventivni korak u održavanju oralne higijene.

Glatka gleđ omogućava bolji kontakt zubne četkice i konca sa površinom zuba, čime se efikasnost svakodnevnog čišćenja povećava. Naslage se kod pacijenata koji redovno praktikuju profesionalno poliranje obično formiraju sporije, što doprinosi dugoročnom zdravlju desni i potpornog aparata zuba.

Takođe, postupak uklanja spoljašnje pigmentacije koje mogu prikrivati rane znakove demineralizacije ili karijesa. Kada je površina zuba čista i glatka, stomatolog može preciznije da pregleda gleđ i otkrije eventualne promene u ranoj fazi, kada je lečenje jednostavnije i manje invazivno.

• Smanjenje akumulacije bakterijskog plaka i kamenca.
• Bolja efikasnost svakodnevne oralne higijene.
• Rano uočavanje početnih promena na zubima i desnima.
• Prirodan osećaj čistoće i glatkoće u ustima.
• Eliminacija površinskih mrlja od obojenih pića i hrane.

Kombinacija mehaničkog čišćenja, poliranja i redovnih kontrola čini osnovu savremene preventivne stomatologije. Pacijenti koji razumeju ovu povezanost često su motivisaniji da održavaju higijenu i dolaze na redovne preglede, što se direktno odražava na smanjenje broja hitnih intervencija.

Kako se izvodi profesionalno poliranje zuba?

Profesionalno poliranje zuba izvodi se u stomatološkoj ordinaciji nakon temeljnog čišćenja zubnog kamenca i mekih naslaga. Stomatolog prvo procenjuje stanje gleđi i desni, a zatim bira odgovarajuću polirnu pastu i instrument. Sama procedura obično traje od 10 do 20 minuta, u zavisnosti od količine naslaga i broja zuba.

1. Pregled i procena: Stomatolog pregleda zube, desni i postojeće ispune kako bi odredio stepen abrazivnosti paste.
2. Uklanjanje tvrdih naslaga: Ultrazvučnim instrumentom ili ručnim kiretama uklanja se zubni kamenac pre poliranja.
3. Nanošenje polirne paste: Pasta se nanosi na gumenu čašicu ili četkicu pričvršćenu na rotirajući instrument.
4. Poliranje svake površine zuba: Rotirajući instrument prelazi preko svih dostupnih površina zuba laganim, kontrolisanim pokretima.
5. Ispiranje i završna kontrola: Usta se ispiraju vodom, a stomatolog proverava glatkoću i eventualna zaostala područja.
6. Savet za dalju negu: Pacijent dobija uputstva o održavanju rezultata i eventualnoj primeni sredstava za osetljivost.

Temperatura i brzina rotacije prilagođavaju se osetljivosti pacijenta, kako bi se izbegla neprijatnost i prekomerno zagrevanje zuba. Kod većih površina i izraženih pigmentacija koristi se air-polishing uređaj koji pod pritiskom usmerava fini prah i vodu, čime se postiže ravnomerniji efekat na teško dostupnim mestima.

Neposredno nakon postupka zubi su glatki i sjajni, a pacijenti često opisuju osećaj svežine i potpune čistoće. U slučaju blage osetljivosti koja može nastati, stomatolog može preporučiti ispiranje rastvorom fluora ili primenu paste za osetljive zube u narednim danima.

Koje vrste polirnih pasta se koriste?

Polirne paste za zube razlikuju se po veličini abrazivnih čestica, sastavu i nameni. Izbor zavisi od količine naslaga, stanja gleđi, prisustva ispuna i individualnih potreba pacijenta. Stomatolog prilagođava vrstu paste svakom slučaju, čime se postiže efikasno, ali bezbedno poliranje.

• Fine paste: Sadrže sitne abrazivne čestice i namenjene su pacijentima sa osetljivom gleđi ili nakon parodontalnih tretmana.
• Srednje abrazivne paste: Koriste se za uklanjanje umerenih površinskih mrlja i uobičajenih naslaga kod većine pacijenata.
• Grublje paste: Primenjuju se kod izraženih pigmentacija, ali samo kada je gleđ zdrava i dovoljno otporna.
• Desenzibilizujuće paste: Sadrže jedinjenja koja smanjuju osetljivost zuba i pogodne su za pacijente sa ogoljenim vratovima zuba.
• Fluoridne paste: Kombinuju poliranje sa dodatnom remineralizacijom gleđi i podržavaju zaštitu od karijesa.

Abrazivnost paste izražava se RDA vrednošću, pri čemu niže vrednosti označavaju blaža sredstva, a više intenzivnije poliranje. Za svakodnevnu upotrebu kod kuće preporučuju se paste sa niskim do umerenim RDA, dok se visokoabrazivne paste primenjuju samo kratkotrajno i pod stručnim nadzorom.

Pravilan odabir paste posebno je važan kod pacijenata sa kompozitnim ispunama, keramičkim krunicama ili izloženim dentinom. Neprikladno agresivno poliranje može stvoriti mikroogrebotine na ovim materijalima i povećati sklonost ka zadržavanju naslaga. Zato stomatolog prethodno procenjuje sve prisutne nadoknade i prilagođava protokol.

Koliko često treba raditi poliranje zuba?

Poliranje zuba se kod većine pacijenata preporučuje na svakih šest meseci, odnosno prilikom redovnih stomatoloških kontrola i profesionalnog čišćenja. Učestalost zavisi od individualnog rizika za karijes, stanja desni, brzine stvaranja kamenca i navika pacijenta. Kod osoba sa parodontalnim oboljenjima ili ortodontskim aparatima može biti potrebno češće izvođenje.

Osobe sa smanjenim lučenjem pljuvačke, pušači i oni koji konzumiraju veće količine kafe, čaja ili crnog vina često imaju brže zadržavanje pigmenta i plaka. U tim slučajevima stomatolog može predložiti interval od tri do četiri meseca, kako bi se naslage održavale pod kontrolom pre nego što izazovu upalne procese.

Poliranje zuba ne treba posmatrati kao neograničeno čestu proceduru. Prečesta i nepotrebno agresivna primena može dovesti do postepenog trošenja gleđi, posebno kod osoba sa tankom ili demineralizovanom gleđi. Stomatolog je najkompetentniji da odredi optimalan ritam na osnovu kliničke slike.

Da li poliranje zuba boli?

Poliranje zuba je u pravilu bezbolna procedura koja se izvodi bez anestezije. Pacijenti najčešće osećaju blage vibracije, pritisak rotirajuće čašice i ukus polirne paste, ali ne i bol. Kod osoba sa osetljivim zubima može se javiti kratkotrajna nelagodnost, koja se ublažava izborom finije paste i sporijim tempom rada.

Osetljivost tokom postupka može biti posledica ogoljenog dentina, povučenih desni ili postojećih mikrooštećenja na gleđi. U takvim situacijama stomatolog prilagođava pritisak i može prvo primeniti desenzibilizujuće sredstvo. Pacijenti treba da slobodno obaveste stomatologa o svakoj neprijatnosti kako bi se procedura prilagodila.

Nakon zahvata retko dolazi do bola, ali se može javiti prolazna osetljivost na hladno i slatko u trajanju od nekoliko sati do najviše dva dana. Ova pojava je obično blaga i ne zahteva poseban tretman. Ispiranje rastvorom fluora i upotreba paste za osetljive zube pomažu u smanjenju simptoma.

Ako se nakon profesionalnog čišćenja i poliranja pojavi jak bol, otok desni ili krvarenje koje ne prolazi, savetuje se javljanje stomatologu. Takvi simptomi mogu ukazivati na aktivnu upalu ili drugo stanje koje zahteva dodatnu dijagnostiku i ciljanu terapiju.

Nega posle poliranja zuba

Nakon poliranja zuba preporučuje se nastavak redovne oralne higijene, uz nekoliko privremenih mera opreza. Zubi su odmah glatki i čisti, ali gleđ može biti blago osetljiva na spoljašnje uticaje. Promišljena nega u prvih nekoliko dana pomaže da rezultat bude trajniji i prijatniji.

• Četkajte zube najmekšom četkicom sa pastom za osetljive zube ako osećate nelagodnost.
• Koristite zubni konac i interdentalne četkice kao i obično, ali nežno prema desnima.
• Izbegavajte jako obojene napitke poput kafe, čaja i crnog vina u prvih nekoliko sati.
• Ne konzumirajte izuzetno vruću ili ledenu hranu dok traje eventualna osetljivost.
• Pratite preporuke stomatologa o primeni fluoridnih preparata ili sredstava za ispiranje.

Posebna pažnja posvećuje se ishrani u prvih 24 sata. Ako su zubi blago osetljivi, preporučuju se mekša hrana i piće sobne temperature. Izbegavanje gaziranih i kiselih napitaka smanjuje hemijski pritisak na svežu površinu gleđi i podržava njenu prirodnu remineralizaciju.

Redovno četkanje dva puta dnevno i upotreba zubnog konca ostaju osnova dugotrajnog rezultata. Poliranje zuba daje najbolje efekte kada je deo sveobuhvatne rutine koja uključuje pravilnu tehniku pranja, čišćenje međuzubnih prostora i izbegavanje prekomernog unosa šećera.

Poliranje zuba kod osetljivih zuba i upale desni

Poliranje zuba može se bezbedno izvesti i kod pacijenata sa osetljivim zubima, ali uz poseban protokol prilagođen njihovom stanju. Stomatolog prvo identifikuje uzrok osetljivosti, a zatim bira finu pastu, manju brzinu rotacije i kraće vreme kontakta sa osetljivim područjima. Cilj je postizanje glatke površine bez dodatne iritacije dentina.

Kod upale desni postupak zahteva oprez, jer otečeno i krvareće tkivo može biti osetljivo na dodir. Pre poliranja obično se uklanjaju naslage koje su izazvale upalu, a samo poliranje se radi nježno, uz izbegavanje direktnog pritiska na upaljene desni. Nakon saniranja akutne faze, procedura postaje prijatnija i efikasnija.

Pacijenti sa povučenim desnima imaju izložene vratove zuba i tanku gleđ na tim mestima. Kod njih se primenjuju desenzibilizujuće paste koje sadrže kalijum-nitrat, fluoride ili druga jedinjenja za smanjenje osetljivosti. Stomatolog može preporučiti i dodatnu primenu laka sa fluorom nakon poliranja kako bi se pojačala zaštita.

Komunikacija tokom zahvata posebno je važna ovim pacijentima. Ukoliko se javi bilo kakva neprijatnost, potrebno je signalizirati stomatologu, koji može momentalno prilagoditi tehniku. Savremeni pristup podrazumeva da poliranje zuba nikada ne sme da izazove bol niti pogorša postojeću upalu.

Koliko traje efekat poliranja zuba?

Efekat poliranja zuba u smislu glatkoće i uklanjanja mrlja traje nekoliko nedelja do nekoliko meseci, u zavisnosti od životnih navika i oralne higijene. Sjaj se najintenzivnije oseća prvih dana nakon zahvata, dok se nova količina biofilma i pigmenta postepeno akumulira prirodnim procesima.

Kod osoba koje redovno peru zube, koriste konac i izbegavaju prekomerno unošenje obojenih napitaka, rezultat se duže zadržava. Nasuprot tome, pušenje, česta konzumacija kafe i čaja i neredovna higijena ubrzavaju ponovno stvaranje naslaga i tamnjenje površine zuba. Genetika i sastav pljuvačke takođe utiču na brzinu ovog procesa.

Održavanje efekta zavisi i od pravilne tehnike četkanja, jer nepravilno ili agresivno četkanje može oštetiti desni i ubrzati recesiju. Korišćenje meke četkice, kružnih pokreta i fluoridne paste niskog stepena abrazivnosti doprinosi očuvanju glatkoće postignute profesionalnim tretmanom.

Stomatolog može dati individualnu procenu intervala potrebnog za ponavljanje procedure, uzimajući u obzir kliničko stanje i brzinu formiranja naslaga. Redovne kontrole omogućavaju blagovremeno planiranje i sprečavaju nakupljanje veće količine kamenca između poseta.

Najčešće zablude o poliranju zuba

Postoji više raširenih zabluda o poliranju zuba koje mogu da navedu pacijente na pogrešno razumevanje procedure. Jedna od najčešćih je uverenje da poliranje oslabljuje gleđ ili oštećuje zube. U stvarnosti, procedura koja se izvodi pravilno i sa odgovarajućim sredstvima uklanja samo mikroskopsku količinu površinskog sloja i ne ugrožava strukturu zuba.

Druga česta zabluda je da poliranje zuba izbeljuje. Važno je razjasniti da ono uklanja isključivo spoljašnje mrlje i vraća prirodnu boju zuba, ali ne menja unutrašnju pigmentaciju. Pacijenti koji očekuju vidljivo posvetljenje biće razočarani ako njihova prirodna boja nije svetla.

• „Ako zubi nisu bolni, poliranje nije potrebno”: Preventiva je važna i pre pojave simptoma.
• „Polirne paste za kućnu upotrebu menjaju profesionalno poliranje”: Kućne paste su blaže i ne mogu ukloniti tvrdokorne naslage.
• „Što češće, to bolje”: Prečesto poliranje može dovesti do trošenja gleđi kod osetljivih osoba.
• „Poliranje uklanja sve nepravilnosti”: Ono ne ispravlja oblik zuba niti zatvara razmake.

Jasno razlikovanje činjenica od mitova omogućava realno postavljanje ciljeva i bolju saradnju sa stomatologom. Edukovani pacijenti češće prihvataju preporuke i razumeju zašto je poliranje deo šireg plana oralne higijene, a ne zaseban estetski tretman.

Razlika između kliničkog i kućnog poliranja zuba

Kliničko poliranje zuba izvodi se profesionalnim instrumentima i pastama prilagođenim stanju pacijenta, dok kućna sredstva mogu samo delimično da održe rezultat između poseta.

Rotirajući instrumenti u ordinaciji dostižu sve površine zuba i uklanjaju naslage koje se običnom četkicom ne mogu ukloniti. Kućne paste sa abrazivnim česticama služe za svakodnevnu površinsku higijenu, ali ne mogu zameniti profesionalni tretman.

Kod kuće se mogu koristiti električne četkice sa posebnim nastavcima za poliranje, ali je njihova snaga i preciznost ograničena. Oni su korisni za redovno održavanje glatkoće zuba, ali ne mogu ukloniti tvrdokorni pigment, zubni kamenac ili naslage u teško dostupnim međuzubnim prostorima.

• Instrumenti: U ordinaciji se koriste rotirajuće čašice i air-polishing uređaji; kod kuće samo četkice i paste.
• Abrazivnost: Profesionalne paste su kontrolisane i prilagođene; kućne paste moraju biti bezbedne za svakodnevnu upotrebu.
• Doseg: Stomatolog pristupa svim površinama, uključujući teško dostupna mesta.
• Rezultat: Kliničko poliranje daje temeljniji i dugotrajniji efekat.

Kućne metode ne treba smatrati štetnim, već dopunskim merama koje produžavaju interval između profesionalnih tretmana. Korišćenje odgovarajuće četkice, zubnog konca i antimikrobne tečnosti za ispiranje pomaže u smanjenju naslaga, ali redovni stomatološki pregledi ostaju nezamenljivi.

Kada poliranje zuba nije preporučljivo?

Poliranje zuba nije pogodno za sve pacijente u svakom trenutku. Kod akutnih upala desni, teških parodontalnih stanja ili prisustva brojnih karijesnih lezija, stomatolog može odložiti proceduru dok se prvo ne reše prioritetni problemi. Takođe, izuzetno tanka gleđ ili izražena erozija zahtevaju posebnu opreznost i eventualno blaže alternative.

Osobe sa alergijom na sastojke polirnih pasta treba da obaveste stomatologa pre samog poliranja. Neke paste sadrže arome, lateks ili druge komponente koje mogu izazvati kontaktnu reakciju kod osetljivih osoba. U takvim slučajevima biraju se hipoalergena sredstva ili se postupak potpuno prilagođava.

Kod pacijenata sa teškom erozijom gleđi, bulimijom, gastroezofagealnim refluksom ili prekomernom konzumacijom kiselih napitaka, abrazivno poliranje može dodatno istanjiti oslabljenu gleđ. Stomatolog u tim okolnostima često preporučuje remineralizaciju i promenu navika pre nego što se uopšte razmotri mehaničko poliranje.

Trudnoća nije kontraindikacija za poliranje zuba, ali se preporučuje da se planirani stomatološki tretmani obave pre trudnoće ili u drugom tromesečju. U svakom slučaju, odluka se donosi individualno, uzimajući u obzir celokupno zdravstveno stanje, a ne samo lokalni nalaz u ustima.

Zaključak

Poliranje zuba predstavlja jednostavnu, brzu i efikasnu proceduru koja doprinosi glatkoći zuba, smanjenju naslaga i prirodnom sjaju osmeha. Kada se izvodi stručno i sa pravilno odabranim sredstvima, ono je bezbedan deo preventivne stomatologije. Pacijenti koji ga redovno praktikuju u okviru polugodišnjih kontrola obično imaju zdravije desni i manji nivo zubnog plaka.

Razumevanje granica ove metode pomaže u postavljanju realnih očekivanja: poliranje vraća čistoću i glatkoću, ali ne menja boju zuba niti leči postojeća oboljenja. Ipak, njegova vrednost nije zanemarljiva jer stvara povoljnije uslove za svakodnevno održavanje oralne higijene i omogućava ranije uočavanje promena na zubima.

FAQ

Šta je poliranje zuba?

Poliranje zuba je stomatološka procedura kojom se površina gleđi glatka i čisti od površinskih mrlja i naslaga. Izvodi se rotacionim instrumentom sa pastom, a rezultat su sjajni i glatki zubi manje skloni zadržavanju plaka.

Da li poliranje zuba oštećuje gleđ?

Kada se izvodi stručno i sa odgovarajućim pastama, poliranje zuba ne oštećuje zdravu gleđ. Uklanja se samo mikroskopski površinski sloj. Kod tanke ili erodirane gleđi stomatolog bira blaže sredstvo ili modifikuje postupak.

Koliko traje poliranje zuba?

Sama procedura obično traje između 10 i 20 minuta, nakon prethodnog uklanjanja zubnog kamenca. Trajanje zavisi od količine naslaga i broja zuba koji se obrađuju.

Da li poliranje zuba izbeljuje?

Poliranje zuba ne menja prirodnu boju zuba. Ono uklanja spoljašnje mrlje od kafe, čaja ili duvana i vraća prirodan sjaj, ali ne posvetljuje gleđ kao tretmani izbeljivanja.

Koliko često treba raditi poliranje zuba?

Kod većine pacijenata poliranje zuba preporučuje se svakih šest meseci. Osobe sa parodontalnim problemima, aparatima ili sklonošću ka mrljama možda će imati kraći interval, prema proceni stomatologa.

Da li poliranje zuba boli?

Poliranje zuba je u pravilu bezbolno i ne zahteva anesteziju. Kod osetljivih zuba može se javiti kratkotrajna nelagodnost koja se rešava upotrebom finije paste i laganijim pritiskom.

Kako se čuvaju zubi nakon poliranja?

Nakon poliranja zuba preporučuje se nastavak redovnog četkanja i čišćenja koncem uz izbegavanje jako obojenih pića i ekstremnih temperatura u prvih nekoliko sati.

Da li poliranje zuba uklanja kamenac?

Poliranje zuba ne uklanja tvrdi zubni kamenac. Kamenac se prvo uklanja ultrazvučno ili ručnim instrumentima, a poliranje sledi nakon toga kako bi se izglačala površina zuba.

Koje su kontraindikacije za poliranje zuba?

Poliranje se može odložiti kod akutne upale desni, brojnih karijesa, teške erozije gleđi ili alergije na sastojke paste. Stomatolog procenjuje kada je postupak bezbedan i koja sredstva su pogodna.

Mogu li deca da rade poliranje zuba?

Da, poliranje zuba može se bezbedno primeniti kod dece, uz paste prilagođene mlečnim zubima i nežniju tehniku. Dečji stomatolog procenjuje kada je procedura korisna i potrebna.

Rešavanje bezubosti

Straumann implanti