Ugradnja cirkonijumskih krunica: Uvod
Ugradnja cirkonijumskih krunica sve je češći izbor pacijenata koji žele trajno, estetski i funkcionalno rešenje za oštećene ili oslabljene zube. Reč je o fiksnoj protetskoj nadoknadi koja se izrađuje od cirkonijum-dioksida, savremenog keramičkog materijala visoke čvrstoće i odlične biokompatibilnosti.
Ovaj vodič namenjen je pacijentima koji se prvi put susreću sa ovom intervencijom, kao i onima koji upoređuju različita protetska rešenja. Tekst objašnjava šta postupak podrazumeva, kako se zub priprema, koliko traje oporavak i na šta treba obratiti pažnju u svakodnevnoj nezi.
UDOBNIM APARTMANIMA KOJI SE NALAZE U NEPOSREDNOJ BLIZINI NAŠE KLINIKE,
UZ BESPLATAN PREVOZ SA AERODROMA.
Kliničko iskustvo pokazuje da pacijenti najviše cene prirodan izgled i stabilnost cirkonijumskih krunica. U razgovoru sa pacijentima, stručni tim Lavin Dental Clinic često izdvaja upravo balans estetike i izdržljivosti kao glavni razlog za izbor ovog materijala.
Šta je ugradnja cirkonijumskih krunica?
Ugradnja cirkonijumskih krunica podrazumeva postavljanje fiksne zubne nadoknade izrađene od cirkonijum-dioksida na prethodno pripremljen zub ili implantat. Krunica u potpunosti prekriva klinički deo zuba, vraća njegov oblik, funkciju i prirodan izgled, a ujedno štiti oslabljenu zubnu strukturu od daljeg oštećenja.
Cirkonijum-dioksid je polikristalna keramika koja se u stomatologiji koristi zbog izuzetne čvrstoće, otpornosti na pritisak i dobre podnošljivosti u usnoj duplji. Za razliku od metalokeramičkih nadoknada, cirkonijumska zubna krunica nema metalnu bazu, pa nema ni sivi rub koji se s vremenom može videti uz desni.
Ugradnja se najčešće preporučuje u sledećim situacijama:
- Zub sa velikom ispunicom ili oštećenjem gde nema dovoljno zdrave zubne supstance za plombu.
- Zub nakon endodontskog lečenja koji je krt i podložan pucanju.
- Promene boje, oblika ili položaja koje se ne mogu rešiti beljenjem ili kompozitnim fazetama.
- Nadogradnja na zubni implantat kada je potrebna stabilna i estetska krunica.
Sama krunica cementira se na pripremljen zub ili se pričvršćuje preko abutmenta na implantatu. Digitalni protokoli danas omogućavaju precizno planiranje, intraoralno skeniranje i kompjutersko projektovanje nadoknade, što može skratiti broj poseta i poboljšati prilagodljivost.
Time se ugradnja cirkonijumskih krunica izdvaja kao tehnički napredna, ali klinički proverena procedura koja zahteva saradnju stomatologa i zubnog tehničara.
Zašto pacijenti biraju cirkonijumske krunice?
Cirkonijumske krunice biraju se pre svega zbog prirodne estetike, visoke čvrstoće i odlične podnošljivosti u usnoj duplji. Materijal ne sadrži metal, ne izaziva sivu prebojenost desni i omogućava vernu reprodukciju boje, oblika i providnosti prirodnog zuba, što ga čini pogodnim i za prednje i za bočne zube.
Pacijenti takođe cene stabilnost. Zbog visoke otpornosti na savijanje i lom, cirkonijumske krunice dobro podnose žvačne sile u bočnoj regiji, a istovremeno se mogu izraditi u vrlo tankim slojevima u prednjoj regiji radi bolje estetike. To omogućava manje invazivnu pripremu zuba u pojedinim slučajevima.
Ključne prednosti koje se najčešće izdvajaju jesu:
- Prirodan izgled bez metalnog ruba i sivila uz desni.
- Visoka mehanička otpornost pogodna za bočne zube.
- Odlična biokompatibilnost i nizak rizik od iritacije mekih tkiva.
- Glatka površina koja može otežati zadržavanje zubnog plaka.
- Dugotrajna stabilnost boje i oblika uz pravilno održavanje.
Naravno, nijedan materijal nije apsolutno savršen. Konačan ishod zavisi od tačnosti pripreme, kvaliteta laboratorijske izrade, stanja potpornog zuba i svakodnevnih navika pacijenta. Zato je pre odluke važno obaviti detaljan stomatološki pregled.
Upravo zato stomatolozi naglašavaju da izbor materijala treba da prati realna klinička procena, a ne samo želja za najskupljom opcijom.
Kako izgleda priprema za ugradnju cirkonijumskih krunica?
Priprema počinje kliničkim pregledom i rendgenskim snimkom, nakon čega stomatolog procenjuje stanje zuba, desni i potporne kosti. Ako je potrebno, najpre se leči karijes ili kanalska infekcija, a zatim se zub minimalno invazivno brusi kako bi se stvorio prostor za krunu.
Pre brušenja stomatolog mora utvrditi da li je zub vitalan i zdrav. Kod nekih pacijenata potrebno je zameniti stare ispune, postaviti novu podlogu ili nadogradnju, a ponekad i uraditi endodontsko lečenje. Time se smanjuje rizik da se ispod nove krunice kasnije pojavi bol ili infekcija.
Pripremna faza obično obuhvata:
- Stomatolog prvo obavlja klinički pregled zuba, zagrižaja i stanja desni.
- Rendgenski snimak pomaže u proceni korena, okolne kosti i eventualnih promena.
- Pre brušenja se leče karijes, upala desni ili infekcija kanala korena.
- Ako postoji veći gubitak zubne supstance, radi se nadogradnja ili postavlja kočić.
- Na kraju se zub brusi i uzima otisak za laboratorijsku izradu krunice.
Tokom pripreme pacijent dobija privremenu krunu koja štiti izbrušen zub, sprečava osetljivost i čuva funkciju do izrade trajne nadoknade. Privremena krunica takođe pomaže pacijentu da se navikne na novi oblik i položaj zuba.
Detaljna priprema je ključna za dugovečnost svake fiksne nadoknade, pa se ne sme preskakati čak ni kada pacijent želi brzo rešenje.
Korak po korak: tok ugradnje cirkonijumskih krunica
Tok ugradnje cirkonijumskih krunica obično se odvija kroz dve do tri posete, u zavisnosti od protokola ordinacije i laboratorije. Postupak obuhvata pripremu zuba, uzimanje otiska ili digitalnog skeniranja, laboratorijsku izradu, probu, prilagođavanje i trajno cementiranje.
- Stomatolog postavlja plan terapije i objašnjava očekivani ishod.
- Zub se priprema pod lokalnom anestezijom, a zatim se postavlja privremena krunica.
- Uzima se klasičan otisak ili se radi intraoralno digitalno skeniranje.
- Zubni tehničar izrađuje cirkonijumsku krunicu prema boji i obliku.
- Na probi se proveravaju kontakt sa susednim zubima, zagrižaj i estetika.
- Krunica se cementira trajnim cementom i daju se uputstva za održavanje.
U digitalnom toku pacijent često može videti simulaciju budućeg osmeha pre nego što krunica uđe u izradu. Precizno skeniranje smanjuje broj klasičnih otisaka, a laboratorija dobija podatke koji omogućavaju verno uklapanje nadoknade.
Sam čin cementiranja je bezbolan i traje kraće od pripreme zuba. Posle postavljanja krunice stomatolog uklanja višak cementa, kontroliše zagrižaj i daje savete o privremenoj osetljivosti i ishrani. Tako se završava osnovni tok ugradnje cirkonijumskih krunica.
Pacijent ne treba da izostaje sa kontrolnog pregleda, jer se tada proverava da li je desni dobro prihvatila novu nadoknadu i da li postoji potreba za dodatnim poliranjem.
Vrste cirkonijumskih krunica i njihove karakteristike
Cirkonijumske krunice nisu jedinstven proizvod, već se razlikuju prema sastavu, prozirnosti, načinu izrade i indikacijama. Osnovna podela obično se vrši na monolitne i slojevite krunice, kao i na varijante sa različitim stepenom translucencije.
Monolitne krunice izrađuju se od jednog bloka cirkonijum-dioksida i odlikuju se vrlo visokom čvrstoćom. Često se preporučuju za bočne zube, gde su žvačne sile najveće, ali se savremene visokotranslucentne varijante koriste i u prednjoj regiji.
Slojevite cirkonijumske krunice imaju cirkonijumsku bazu preko koje se nanosi keramički sloj radi boljeg oponašanja prirodne providnosti i nijansi. One mogu izgledati izuzetno prirodno, ali je njihova otpornost na lomljenje nešto niža u poređenju sa monolitnim izvođenjem.
U zavisnosti od generacije materijala i estetskih zahteva razlikuju se:
- Klasične cirkonijumske krunice visoke čvrstoće i nešto niže translucencije.
- Visokotranslucentne cirkonijumske krunice za prednje zube i pacijente sa tankim desnima.
- Slojevite nadoknade kod kojih se keramika nanosi preko cirkonijumske baze.
- Implantatske cirkonijumske krunice prilagođene abutmentu i mekotkivnoj zoni.
Izbor vrste zavisi od položaja zuba, sile zagrižaja, estetskih očekivanja i stanja desni. Stomatolog i zubni tehničar zajednički procenjuju koja varijanta daje najbolji odnos trajnosti i prirodnog izgleda za konkretnog pacijenta.
Zato se pre početka izrade preporučuje jasna komunikacija o tome šta pacijentu najviše smeta i kakav osmeh priželjkuje.
Estetika i prirodan izgled cirkonijumskih krunica
Prirodan izgled osmeha jedan je od glavnih razloga za ugradnju cirkonijumskih krunica. Savremeni cirkonijumski materijali omogućavaju oponašanje boje, providnosti i površinske strukture prirodnog zuba, zbog čega je nadoknada često neprimetna čak i u prednjoj regiji.
Za razliku od metalokeramičkih krunica, cirkonijumske nadoknade ne propuštaju tamnu senku metalne kapice. To znači da desni ne dobija sivkastu prebojenost, a svetlost prolazi kroz nadoknadu na sličan način kao kroz prirodnu gleđ.
Na estetiku utiče više faktora:
- Odabir nijanse koja odgovara susednim zubima i ukupnom osmehu.
- Stepen translucencije cirkonijumskog bloka i eventualni keramički slojevi.
- Oblik i površinska tekstura krunice koje tehničar prilagođava pacijentu.
- Pravilno uklapanje ivice krunice uz desni bez vidljivih prelaza.
Digitalno planiranje osmeha može dodatno poboljšati komunikaciju između pacijenta, stomatologa i laboratorije. Tako pacijent pre izrade dobija jasniju predstavu o tome kako će nova krunica izgledati i može izneti estetske želje.
Važno je napomenuti da estetika dugoročno zavisi i od boje okolnih zuba. Ako pacijent planira beljenje zuba, ono se obično izvodi pre uzimanja boje za krunu, kako bi se trajna nadoknada uskladila sa željenom nijansom.
Trajnost, otpornost i biokompatibilnost materijala
Cirkonijum-dioksid spada u materijale visoke čvrstoće i dobre dugoročne stabilnosti u usnoj duplji. Uz pravilnu oralnu higijenu, redovne kontrole i odsustvo parafunkcijskih navika, cirkonijumske krunice mogu trajati dugi niz godina, ali tačan rok zavisi od individualnih faktora.
Materijal je poznat po otpornosti na savijanje i pritisak, što ga čini pogodnim za bočne zube. Istovremeno se dobro ponaša u kontaktu s mekim tkivima, pa je poželjan izbor kod pacijenata sa osetljivim desnima ili sklonošću upalnim reakcijama.
Stabilnost i podnošljivost cirkonijumskih krunica zasnivaju se na:
- visokoj mehaničkoj čvrstoći koja smanjuje rizik od pucanja pod žvačnim silama;
- hemijskoj stabilnosti materijala u vlažnoj sredini usne duplje;
- glatkoj površini koja otežava nakupljanje plaka i prebojavanje;
- dobroj biokompatibilnosti sa zubnim tkivom i okolnom sluzokožom.
Ipak, trajnost nije zagarantovana samim materijalom. Najčešći uzrok neuspeha nije pucanje cirkonijuma, već biološki problem poput karijesa na rubu krunice, povlačenja desni ili gubitka potpornog zuba. Zato je nega jednako važna kao i izrada.
Pacijenti koji škrguću zubima ili stišću vilicu mogu povećati opterećenje na krunicu. Stomatolog tada može preporučiti zaštitnu noćnu udlagu kako bi se smanjio rizik od oštećenja i produžio vek nadoknade.
Da li je ugradnja cirkonijumskih krunica bolna?
Ugradnja cirkonijumskih krunica u pravilu nije bolna jer se priprema zuba izvodi u lokalnoj anesteziji. Pacijenti tokom brušenja mogu osećati pritisak i vibracije, ali ne i oštar bol. Posle prestanka anestezije može se javiti blaga osetljivost, koja obično prolazi za nekoliko dana.
Lokalna anestezija se daje pre brušenja, a ponovno se može primeniti i pri probi ili cementiranju ako je zub osetljiv. Savremeni anestetici deluju brzo i omogućavaju da se stomatološki rad obavi bez značajne nelagodnosti.
Posle intervencije desni i okolno tkivo mogu biti blago nadraženi. Privremena krunica štiti zub, ali se u prvim danima pacijentima savetuje izbegavanje vrlo hladnih, vrućih ili tvrdih namirnica. Ova osetljivost je prolazna i ne zahteva posebno lečenje.
Bol koji ne prolazi, pulsirajući osećaj, otok ili povišena temperatura zahtevaju pregled stomatologa. Takvi simptomi mogu ukazivati na upalu zubnog živca, nepravilno uklapanje krunice ili infekciju, pa se ne smeju ignorisati.
Odmah se javite stomatologu ako primetite:
- oštar ili pulsirajući bol koji ne popušta posle nekoliko dana;
- otok desni, lica ili otežano gutanje i disanje;
- osećaj da je krunica visoka ili da smeta pri zagrižaju;
- pucanje, pomeranje ili ispadanje privremene ili trajne krunice.
Oporavak i svakodnevna nega nakon ugradnje
Oporavak posle ugradnje cirkonijumskih krunica najčešće je kratak. Većina pacijenata se na novu nadoknadu navikne u roku od nekoliko dana, dok se blaga osetljivost smanjuje postepeno. Ključ dugotrajnog uspeha leži u svakodnevnoj higijeni i redovnim stomatološkim kontrolama.
Neposredno posle cementiranja trajne krunice treba izbegavati lepljivu i izrazito tvrdu hranu nekoliko sati, kako bi cement postigao punu stabilnost. Zatim se pacijent obično vraća uobičajenim aktivnostima, uz oprez pri žvakanju dok se zagrižaj potpuno ne adaptira.
Za očuvanje krunice i okolnog zuba preporučuje se:
- pranje zuba dva puta dnevno pastom sa fluoridom i mekanom četkicom;
- svakodnevno čišćenje međuzubnih prostora koncem ili interdentalnim četkicama;
- izbegavanje otvaranja ambalaže zubima i žvakanja leda, tvrdih bombona ili kostiju;
- redovne kontrole i profesionalno čišćenje prema preporuci stomatologa.
Posebnu pažnju treba obratiti na ivicu krunice uz desni, gde se najčešće nakuplja plak. Nežno četkanje pod uglom od 45 stepeni prema desni pomaže da to područje ostane čisto i da se smanji rizik od upale desni ili karijesa na rubu.
Ako pacijent ima bruksizam, stomatolog može preporučiti noćnu udlagu. Ona ne štiti samo cirkonijumsku krunicu, već i prirodne zube od prekomernog trošenja usled stiskanja vilice tokom sna.
Ugradnja cirkonijumskih krunica u poređenju sa drugim rešenjima
Kada pacijent razmatra ugradnju cirkonijumskih krunica, korisno je uporediti ih sa metalokeramičkim, litijum-disilikatnim i kompozitnim nadoknadama. Svako rešenje ima specifične prednosti i ograničenja, a izbor zavisi od položaja zuba, estetskih zahteva, stanja desni i opterećenja.
Osnovne razlike prikazane su u tabeli:
| Materijal | Estetika | Čvrstoća | Biokompatibilnost | Tipična primena |
|---|---|---|---|---|
| Cirkonijum-dioksid | Visoka, bez metala | Vrlo visoka | Odlična | Prednji i bočni zubi, implantati |
| Metal-keramika | Dobra, moguća siva linija | Visoka | Može biti manje pogodna kod osetljivih | Bočni zubi, duže konstrukcije |
| Litijum-disilikat | Odlična translucencija | Srednje visoka | Odlična | Prednji zubi, inleji i onleji |
| Kompozit | Zadovoljavajuća | Niža | Dobra | Privremena ili ekonomična rešenja |
Metalokeramičke zubne krunice i dalje imaju dugu kliničku tradiciju i mogu biti ekonomičnije. Ipak, metalna baza može vremenom postati vidljiva uz desni, posebno ako dođe do povlačenja mekog tkiva. Cirkonijumske nadoknade taj estetski problem u velikoj meri izbegavaju.
Litijum-disilikat se često smatra estetskim vrhom za prednje zube zbog izražene providnosti, ali je po pravilu manje otporan na ekstremne sile od cirkonijum-dioksida. Zbog toga se izbor materijala prilagođava svakom zubu pojedinačno.
Konačan izbor zavisi i od preporuke stomatologa, stanja zagrižaja i pacijentovih prioriteta. Ugradnja cirkonijumskih krunica često predstavlja najbolji kompromis između čvrstoće, izgleda i podnošljivosti.
Mogući rizici i kada potražiti pomoć
Ugradnja cirkonijumskih krunica smatra se bezbednom i rutinskom procedurom, ali kao i svaka stomatološka intervencija nosi određene rizike. Najčešće reč je o privremenoj osetljivosti, iritaciji desni ili neodgovarajućem uklapanju, dok se ozbiljnije komplikacije javljaju retko.
Posle brušenja zuba pulpa može reagovati upalom, naročito ako je zub prethodno bio opterećen velikom ispunom ili traumom. U takvim slučajevima može biti potrebno endodontsko lečenje pre ili posle trajnog cementiranja krunice.
Pacijent treba da se javi stomatologu ako primeti:
- dugotrajan bol, pulsiranje ili osetljivost koja se pojačava;
- otok desni, lica ili curenje sekreta iz okoline zuba;
- pomeranje, ispadanje ili pucanje krunice;
- osećaj da krunica smeta pri zagrižaju ili da se hrana stalno zaglavljuje.
Rizici se smanjuju detaljnom dijagnostikom, preciznim otiskom i dobrom laboratorijskom izradom. Zato je važno da pacijent ne preskače probu krunice i da iskreno opiše svaku nelagodnost tokom i posle postupka.
Kako izabrati pravu ordinaciju za ugradnju cirkonijumskih krunica
Odabir stomatološke ordinacije značajno utiče na ishod ugradnje cirkonijumskih krunica. Dobar plan terapije, savremena oprema i saradnja sa iskusnim zubnim tehničarem pomažu da nadoknada bude dugotrajna, funkcionalna i prirodnog izgleda.
Pacijentima se preporučuje da se raspitaju o iskustvu terapeuta, načinu uzimanja otiska i vrstama cirkonijumskih materijala koje ordinacija koristi. Digitalno intraoralno skeniranje može povećati preciznost, dok kvalitetna laboratorija omogućava bolju kontrolu boje i oblika.
Pri izboru ordinacije korisno je obratiti pažnju na:
- dostupnost detaljnog pregleda i jasnog pismenog plana terapije;
- korišćenje savremenih digitalnih protokola i materijala poznatih proizvođača;
- mogućnost pregleda ranijih radova ili fotografija urađenih nadoknada;
- transparentnu komunikaciju o trajanju, broju poseta i očekivanjima;
- pružanje uputstava za održavanje i redovne kontrolne preglede.
Tokom konsultacije pacijent treba da postavi pitanja o tome šta ga konkretno zanima, uključujući očekivani oporavak, privremenu krunicu i šta se dešava ako nastane problem. Kvalitetna ordinacija će na ta pitanja odgovoriti razumljivo i bez pritiska.
Ne treba se rukovoditi isključivo cenom, jer kvalitet materijala, preciznost izrade i dijagnostički postupak čine suštinsku razliku u dugoročnom uspehu.
Zaključak
Ugradnja cirkonijumskih krunica predstavlja pouzdano rešenje za pacijente koji žele da povrate funkciju i estetiku zuba. Zahvaljujući biokompatibilnosti, visokoj čvrstoći i prirodnom izgledu, ovaj materijal je danas među najčešće korišćenim u fiksnoj protetici.
Uspeh intervencije ne zavisi samo od materijala, već i od pravilne pripreme zuba, precizne izrade, pacijentovih navika i redovne stomatološke kontrole. Pacijenti treba da se pridržavaju uputstava za higijenu i da ne odlažu kontrolne preglede.
Izbor ordinacije i individualni plan terapije ključni su za dugotrajan rezultat. Zato se ne treba rukovoditi isključivo cenom, već ukupnim kvalitetom dijagnostike i izrade nadoknade.
FAQ
Da li je ugradnja cirkonijumskih krunica bezbolna?
Ugradnja cirkonijumskih krunica obavlja se u lokalnoj anesteziji, tako da tokom brušenja zuba pacijent ne oseća oštar bol. Može se javiti pritisak, vibracije i blaga osetljivost posle prestanka anestezije. Ta osetljivost obično prolazi za nekoliko dana i ne smatra se komplikacijom.
Koliko traje postupak ugradnje cirkonijumske krunice?
Postupak se najčešće realizuje kroz dve do tri posete. Prva poseta obuhvata pregled, pripremu zuba, otisak i postavljanje privremene krunice. Slede laboratorijska izrada, proba i zatim trajno cementiranje. Ukupno trajanje zavisi od digitalnog protokola, laboratorije i eventualnih dodatnih lečenja.
Koliko dugo traju cirkonijumske krunice?
Uz dobru oralnu higijenu i redovne kontrole, cirkonijumske krunice mogu trajati dugi niz godina. Ključni faktori su stanje potpornog zuba, preciznost izrade, navike pacijenta i parafunkcije poput škrgutanja zubima. Materijal je vrlo otporan, ali ne garantuje trajnost sam po sebi.
Da li se cirkonijumske krunice mogu postaviti na prednje zube?
Da, cirkonijumske krunice se mogu postaviti na prednje zube. Savremeni visokotranslucentni materijali omogućavaju prirodnu providnost i vernu reprodukciju boje. Kod najzahtevnijih estetskih slučajeva koristi se slojevita keramika preko cirkonijumske baze, čime se postiže neprimetan prelaz prema susednim zubima.
Kako se čisti cirkonijumska krunica?
Cirkonijumska krunica čisti se kao prirodan zub, četkanjem dva puta dnevno pastom sa fluoridom i mekanom ili električnom četkicom. Važno je svakodnevno čistiti međuzubne prostore koncem ili interdentalnim četkicama, jer se karijes najčešće razvija na rubu krunice, a ne na samom cirkonijumu.
Da li cirkonijumske krunice menjaju boju tokom vremena?
Cirkonijum kao materijal je vrlo stabilan i ne prebojava se lako kao prirodna gleđ ili kompozitni materijali. Međutim, površinski slojevi se mogu zaprljati pigmentima iz kafe, čaja, vina i duvana. Redovnim pranjem i profesionalnim poliranjem održava se prvobitni izgled nadoknade.
Može li cirkonijumska krunica izazvati alergijsku reakciju?
Alergijske reakcije na cirkonijum-dioksid izuzetno su retke. Materijal se smatra visoko biokompatibilnim, ne sadrži metalne legure i pogodan je za pacijente sa preosetljivošću na nikl ili druge metale. Ipak, svaku promenu na desnima ili sluzokoži treba prijaviti stomatologu radi procene.
Šta ako se cirkonijumska krunica olabavi ili pukne?
Olabavljena ili pukla krunica zahteva stomatološki pregled. Krunica se ponekad može ponovo cementirati ako je intaktna i ako je osnova zdrava. U slučaju pucanja obično se izrađuje nova nadoknada. Do pregleda treba zaštititi zub, izbegavati žvakanje na toj strani i ne pokušavati lepljenje samostalno.
Da li je potrebna privremena krunica pre trajne?
Da, privremena krunica je sastavni deo ugradnje cirkonijumskih krunica. Ona štiti izbrušen zub od osetljivosti, čuva položaj susednih zuba i omogućava pacijentu normalnu funkciju i estetiku dok laboratorija izrađuje trajnu cirkonijumsku nadoknadu.
Koja je razlika između cirkonijumskih i metalokeramičkih krunica?
Osnovna razlika je u materijalu baze. Cirkonijumske krunice nemaju metalnu kapicu, pa su estetski prirodnije i ne izazivaju sivu liniju uz desni. Metalokeramičke krunice imaju metalnu osnovu i keramički sloj, veoma su izdržljive, ali estetski manje zahvalne, posebno kod povlačenja desni.
