Vađenje zuba pod upalom: Uvod

Vađenje zuba pod upalom je zahvat koji kod mnogih pacijenata stvara posebnu vrstu neizvesnosti jer se istovremeno prepliću bol, otok i potreba za brzim rešenjem. U stomatološkoj ordinaciji Lavin Dental Clinic ovakve situacije se prate kroz jasnu procenu stanja, prilagođen pristup anesteziji i pažljivo planiran oporavak.

Kada je zub okružen aktivnom infekcijom, okolno tkivo postaje osetljivije, a sam zahvat može biti tehnički zahtevniji nego kod rutinskog vađenja. Ipak, to ne znači da pacijent treba da trpi bol ili da odlaže pomoć iz straha od intervencije. Savremena stomatologija ima protokole koji omogućavaju bezbedno zbrinjavanje i upaljenog zuba.

VODEĆA KLINIKA ZA DENTALNI TURIZAM U SRBIJI

OBEZBEĐUJEMO BESPLATAN SMEŠTAJ TOKOM VAŠEG BORAVKA U MODERNIM,
UDOBNIM APARTMANIMA KOJI SE NALAZE U NEPOSREDNOJ BLIZINI NAŠE KLINIKE,
UZ BESPLATAN PREVOZ SA AERODROMA.

SAZNAJTE VIŠE

PROČITAJE JOŠ  Funkcionalnost zubnih implantata: Šta očekivati?

U ovom vodiču objašnjavamo šta tačno znači vađenje zuba pod upalom, kako se stomatolog priprema, šta pacijent može da očekuje tokom zahvata i kako izgleda oporavak. Poseban akcenat stavljamo na znake koji zahtevaju hitnu pažnju i na najčešće greške posle intervencije.

Šta znači vađenje zuba pod upalom?

Vađenje zuba pod upalom je oralno-hirurški zahvat uklanjanja zuba dok su okolno tkivo, desni ili koštana struktura zahvaćeni aktivnim zapaljenskim procesom. To najčešće podrazumeva otok, crvenilo, bol i ponekad prisustvo gnojnog sadržaja, zbog čega sam zahvat zahteva dodatnu pripremu i pažljivije praćenje.

Za razliku od rutinskog vađenja zdravog ili umereno oštećenog zuba, upala menja uslove u tkivu. Kiselost zapaljenskog područja može smanjiti delotvornost lokalne anestezije, a povećana prokrvljenost tkiva može uticati na krvarenje tokom i nakon intervencije. Zbog toga stomatolog ne posmatra samo zub, već i njegovu okolinu.

Upala može zahvatiti zubnu pulpu, koren zuba, parodontalno tkivo ili okolnu kost. Klinička slika se razlikuje u zavisnosti od toga da li je uzrok karijes, trauma, napukao zub ili parodontalna bolest. U nekim slučajevima prisutan je apsces koji stvara pritisak, pulsirajući bol i otežano otvaranje usta.

Uobičajeni znaci upale koji se mogu javiti pre zahvata uključuju:

• Oticanje desni, obraza ili vilice u blizini obolelog zuba.
• Bol pri zagrižaju, spontani pulsirajući bol ili pojačanu osetljivost na toplo i hladno.
• Crvenilo, toplotu i osetljivost tkiva na dodir.
• Gnojni sadržaj, neprijatan ukus u ustima ili zadah.

Razumevanje ovog stanja pomaže pacijentu da realno sagleda tok zahvata. Iako prisustvo upale može delovati zastrašujuće, savremena stomatologija ima jasne protokole kako bi se bol kontrolisao, a rizik od širenja infekcije zadržao u prihvatljivim okvirima. Ključ je u pravovremenom pregledu i iskrenom opisu tegoba.

Lazar Jovanović

Spec. dr. oralne hirurgije i implantologije

INSTRUKTOR I PREDAVAČ ZA ZIMMER BIOMET IMPLANTNE SISTEME

Osećajte se slobodno da kontaktirate Dr.Lazara za sva Vaša pitanja i savete

Kontaktirajte Dr. Lazara

PROČITAJE JOŠ  Megagen implanti: Vodič za pacijente za zubne implante Megagen

Zašto dolazi do upale zuba i kada je vađenje neophodno?

Do upale zuba najčešće dolazi kada bakterije prodru kroz oštećenu gleđ ili desni do dubljih struktura, a imunološki odgovor tela izazove otok, bol i razgradnju tkiva. Vađenje postaje neophodno kada se zub ne može sačuvati punjenjem, endodontskim lečenjem ili drugim konzervativnim metodama, odnosno kada infekcija ugrožava okolno tkivo.

Najčešći uzroci upale koji mogu dovesti do vađenja zuba uključuju:

• Dubok karijes koji je prodro do zubne pulpe i izazvao infekciju korena.
• Nekvalitetno ili staro punjenje ispod kojeg se razvila sekundarna infekcija.
• Trauma zuba koja je dovela do pukotine korena ili odumiranja pulpe.
• Uznapredovala parodontalna bolest koja je oslabila potporni aparat zuba.
• Nedovršeno ili neuspešno lečenje korena zuba sa ponovnim zapaljenjem.

Vađenje se ne preporučuje automatski pri svakoj upali. Stomatolog prvo procenjuje da li je moguće sprovesti endodontsko lečenje, drenažu apscesa ili parodontalnu terapiju. Kada je krunica zuba teško oštećena, kada postoji vertikalna fraktura korena ili kada je kost toliko razgrađena da zub ne može da se stabilizuje, ekstrakcija postaje racionalno rešenje.

Pravovremena intervencija važna je i zbog mogućeg širenja infekcije. Nelečena upala može zahvatiti susedne zube, mišiće, a u retkim slučajevima i dublje prostore glave i vrata. Zato se odluka o vađenju zuba pod upalom donosi na osnovu celokupne kliničke slike, a ne samo na osnovu trenutnog bola.

Da li se zub pod upalom može vaditi odmah?

Ne postoji jednoznačan odgovor jer zavisi od jačine upale, širenja infekcije, opšteg zdravlja pacijenta i procene stomatologa. U mnogim situacijama vađenje zuba pod upalom može da se uradi odmah, posebno kada je izvor infekcije sam zub i kada je anestezija moguća; u drugim slučajevima prvo se primenjuje medikamentna priprema.

Kada je upala ograničena na koren zuba i okolno tkivo, ekstrakcija često odmah uklanja izvor infekcije. To može da ubrza oporavak i smanji potrebu za dužim uzimanjem antibiotika. Stomatolog će tokom pregleda proceniti da li je bezbedno pristupiti zahvatu istog dana.

Sa druge strane, kod izraženog otoka koji se širi prema oku, podu vilice ili vratu, ponekad je potrebno prvo smanjiti akutnu fazu upale. U takvim slučajevima stomatolog može propisati antibiotik i zakazati vađenje za nekoliko dana. Cilj je da se smanji rizik od komplikacija i omogući delotvornija anestezija.

Faktori koji utiču na odluku uključuju prisustvo apscesa, stepen otvaranja usta, blizinu važnih anatomskih struktura, trudnoću, šećernu bolest, oslabljen imunitet i upotrebu antikoagulantnih lekova. Zato pacijent ne treba sam da zaključuje da li je trenutak pogodan, već da dozvoli stomatologu da postavi stručnu procenu.

Kako stomatolog procenjuje stanje pre zahvata?

Pre vađenja zuba pod upalom stomatolog sprovodi ciljanu dijagnostiku koja obuhvata razgovor o tegobama, klinički pregled i radiografski snimak. Cilj je da se utvrdi tačan uzrok upale, položaj korena, stanje okolne kosti i eventualna blizina sinusa ili nerva, kako bi zahvat bio bezbedan i predvidiv.

Procena se najčešće odvija kroz sledeće korake:

1. Razgovor o tegobama, trajanju bola, oticanju, prethodnim lečenjima i opštem zdravstvenom stanju.
2. Klinički pregled zuba, desni, zagrižaja i stepena otvaranja usta.
3. Radiografski snimak zuba i okolne kosti radi uvida u oblik korena, apsces ili cistu.
4. Procena opšteg zdravlja, terapije lekovima, alergija i eventualne potrebe za antibiotskom zaštitom.

Radiografski snimak je posebno važan jer upala može promeniti anatomiju korena i okolne kosti. Na snimku se vidi koliko je proces uznapredovao, da li postoji gnojna kolekcija i koliko je zub blizu mandibularnog kanala ili maksilarnog sinusa. To stomatologu omogućava da izabere odgovarajuću tehniku vađenja.

U retkim situacijama, kada se sumnja na širenje infekcije u dublje prostore, stomatolog može uputiti pacijenta na dodatnu dijagnostiku ili kod oralnog hirurga. Transparentna komunikacija o svim tegobama i lekovima ključna je za donošenje bezbedne odluke.

Priprema za vađenje zuba pod upalom

Priprema za vađenje zuba pod upalom počinje već kod kuće, pre dolaska u ordinaciju. Pacijent može značajno da olakša zahvat i smanji rizik od komplikacija ako se pridržava nekoliko praktičnih preporuka i ako stomatologu pruži tačne podatke o svom zdravstvenom stanju.

Preporučeni koraci pripreme uključuju:

1. Obavestite stomatologa o svim lekovima koje redovno uzimate, uključujući lekove za pritisak, šećernu bolest i antikoagulanse.
2. Navedite alergije na lekove, posebno na antibiotike i lokalne anestetike.
3. Jedite lagan obrok pre zahvata ako vam je to preporučeno, jer nizak nivo šećera može pojačati nelagodu.
4. Izbegavajte alkohol i cigarete pre intervencije jer mogu ometati anesteziju i zarastanje.
5. Dogovorite pratnju ukoliko očekujete jaču sedaciju ili ako se zbog bola i stresa ne osećate sigurno da vozite.

Poseban oprez potreban je kod pacijenata koji uzimaju lekove protiv zgrušavanja krvi. Takva terapija se nikada ne prekida na svoju ruku. Stomatolog će, po potrebi, da se konsultuje s lekarom koji je terapiju propisao i da odredi kako da se bezbedno postupi.

Ako stomatolog proceni da je potrebna antibiotska priprema pre intervencije, važno je da pacijent uzme lek tačno prema uputstvu. Takođe, preporučuje se da se na pregled dođe sa podacima o ranijim stomatološkim intervencijama i eventualnim komplikacijama, jer to pomaže u izboru najsigurnijeg plana lečenja.

Tok samog zahvata: šta pacijent treba da očekuje

Sam zahvat vađenja zuba pod upalom obično traje kraće nego što pacijent očekuje, ali može biti nešto složeniji zbog promenjenog tkiva. Stomatolog će prvo potvrditi da je anestezija delotvorna, a zatim pažljivo pristupiti uklanjanju zuba uz minimalnu traumu okolne kosti i desni.

Tok zahvata odvija se kroz nekoliko faza:

1. Primena lokalne anestezije i čekanje da područje postane potpuno neosetljivo.
2. Provera anestezije jednostavnim testom pritiska ili hladnoće pre početka rada.
3. Pažljivo odvajanje desni od zuba i postepeno rasklimavanje zuba odgovarajućim instrumentima.
4. Uklanjanje zuba iz čašice, uz eventualno odstranjivanje granulacionog tkiva i ispiranje rane.
5. Obrada rane, zaustavljanje krvarenja i postavljanje šavova kada je to potrebno.

Zbog upale, tkivo može biti krtije i sklonije krvarenju, pa stomatolog može primeniti dodatne hemostatske mere. Pacijent ne treba da se uznemiri ako stomatolog koristi više instrumenata ili ako zahvat traje nešto duže; cilj je da se izbegne lom korena i nepotrebna trauma.

Tokom zahvata pacijent može osetiti pritisak i pomeranje, ali ne bi trebalo da oseća oštar bol. Ako se bol pojavi, važno je odmah podići ruku i obavestiti stomatologa, jer to može značiti da je potrebno dopuniti anesteziju. Dobra komunikacija tokom intervencije značajno poboljšava ukupno iskustvo.

Anestezija i kontrola bola kod upaljenog zuba

Kontrola bola kod vađenja zuba pod upalom može biti izazovnija nego kod zdravog zuba, ali savremeni anestetici i pravilna tehnika obično omogućavaju da zahvat protekne bez oštrog bola. Ključno je da stomatolog prepozna promene u tkivu i prilagodi vrstu, dozu i mesto davanja anestezije.

Upaljeno tkivo ima nižu pH vrednost, što može smanjiti delotvornost nekih lokalnih anestetika. Zbog toga stomatolog može izabrati rastvor koji bolje deluje u kiseloj sredini ili kombinovati više tehnika anestezije. U praksi se najčešće koriste:

• Infiltraciona anestezija, koja blokira nerve na malom području oko zuba.
• Provodna anestezija, koja omogućava neosetljivost veće regije vilice.
• Dopunska anestezija kada prva doza ne postigne potpunu neosetljivost.

Kod izraženog apscesa, ponekad je potrebno da se pre vađenja izvrši drenaža gnojnog sadržaja. To smanjuje pritisak, poboljšava uslove za delovanje anestetika i često odmah ublažava pulsirajući bol. Drenaža se izvodi u kontrolisanim uslovima i predstavlja deo stručnog zbrinjavanja.

Pacijent ne treba da prihvata bol kao neizbežan deo zahvata. Ako se tokom intervencije pojavi osetljivost, stomatolog može dodati anestetik ili sačekati da on potpuno deluje. U retkim situacijama, kod izrazito teških upala i ograničenog otvaranja usta, može se razmotriti i odlaganje zahvata dok akutna faza ne prođe.

Moguće komplikacije posle vađenja zuba pod upalom

Nakon vađenja zuba pod upalom većina pacijenata prolazi kroz uobičajen oporavak, ali prisustvo infekcije pre zahvata može povećati rizik od određenih komplikacija. Zato je važno prepoznati rane znake i na vreme potražiti stomatološku pomoć, umesto da se tegobe tumače kao normalan deo zarastanja.

Najčešće moguće komplikacije uključuju:

• Produženo krvarenje iz rane, posebno ako pacijent uzima lekove protiv zgrušavanja krvi.
• Suva čašica, odnosno alveolitis, kada se krvni ugrušak prerano izgubi i kost ostane izložena.
• Širenje infekcije na susedna tkiva uprkos vađenju zuba.
• Privremeno smanjeno otvaranje usta zbog otoka i spazma mišića.
• Prolazna osetljivost susednih zuba ili modrica na obrazu i vilici.

Suva čašica obično se javlja dva do četiri dana nakon zahvata i praćena je tupim, pulsirajućim bolom koji se širi prema uhu. Rizik se povećava kod pušenja, ispiranja usta previše agresivno i ranijih sličnih epizoda. Stomatolog može da ublaži tegobe odgovarajućom obradom rane.

Znaci koji zahtevaju brzu kontrolu su povišena telesna temperatura, gnoj iz rane, širenje otoka, otežano disanje ili gutanje i bol koji se ne smanjuje ni nakon preporučenih mera. U takvim situacijama ne treba čekati sledeći zakazani pregled, već se odmah javiti stomatologu ili hitnoj službi.

Oporavak nakon vađenja zuba pod upalom

Oporavak nakon vađenja zuba pod upalom obično traje nešto duže nego posle rutinskog vađenja, ali se uz pravilnu negu većina pacijenata vraća svakodnevnim aktivnostima u roku od nekoliko dana. Prvih 24 do 48 sati najvažnije je za stvaranje stabilnog krvnog ugruška i smirivanje početne upalne reakcije.

Tok oporavka može se pratiti kroz sledeće faze:

1. Prva 24 sata: zadržavanje gaze na rani, hladni oblozi spolja i potpuno mirovanje.
2. Drugi do treći dan: smanjenje otoka, prelazak na meku hranu i nastavak pažljive higijene.
3. Četvrti do sedmi dan: postepeno povlačenje nelagode i vraćanje normalnoj ishrani.
4. Nakon sedam dana: uklanjanje šavova ako su postavljeni i procena zarastanja kod stomatologa.

Hladni oblozi se stavljaju u intervalima od 15 do 20 minuta, sa pauzama, kako bi se smanjio otok i nelagodnost. Glava treba da bude blago podignuta tokom spavanja. Lekove protiv bolova, ako su potrebni, pacijent uzima isključivo prema preporuci stomatologa ili lekara.

Zarastanje mekog tkiva obično traje jednu do dve nedelje, dok se kost ispod desni remodeluje tokom više meseci. Pacijent ne treba da procenjuje uspeh zahvata samo prema brzini zatvaranja rane, već prema ukupnom smanjenju bola, otoka i znakova infekcije. Redovne kontrole pomažu da se oporavak prati bez nepotrebnog stresa.

Šta smete, a šta ne smete posle zahvata

Pravilno ponašanje posle vađenja zuba pod upalom ima direktan uticaj na brzinu zarastanja i rizik od komplikacija. Odmah nakon zahvata najvažnije je zaštititi krvni ugrušak u rani, izbegavati negativan pritisak u ustima i ne unositi toplu, tvrdu ili začinjenu hranu.

Pregled preporuka i mera opreza može se sažeti u sledećoj tabeli:

Ispiranje usta fiziološkim rastvorom ili preporučenim sredstvom obično počinje tek nakon 24 sata, i to veoma nežno. Rana se ne sme dirati jezikom, prstom ili čačkalicom jer se tako može ukloniti zaštitni ugrušak i otvoriti put za infekciju.

Spavanje sa blago podignutom glavom pomaže u smanjenju otoka. Ako se pojavi krvarenje, sterilna gaza se blago pritisne na ranu deset do petnaest minuta. Ukoliko krvarenje ne prestaje ili se intenzivira, potrebno je kontaktirati stomatologa, a ne primenjivati kućne metode na svoju ruku.

Kada potražiti hitnu pomoć

Posle vađenja zuba pod upalom većina tegoba se postepeno smanjuje, ali postoje znaci koji zahtevaju hitnu stomatološku ili medicinsku pomoć. Pacijent se odmah treba javiti u ordinaciju ili nadležnu hitnu službu ako primeti znake širenja infekcije, obilno krvarenje koje ne prestaje ili otežano disanje i gutanje.

Hitnu pomoć zahtevaju sledeći simptomi:

• Otok koji se brzo širi prema oku, vratu ili podu usne duplje.
• Otežano disanje, gutanje ili govor.
• Povišena telesna temperatura sa jezom i opštom slabošću.
• Obilno krvarenje koje ne prestaje ni posle pritiska gazom.
• Jak bol koji se ne smanjuje i širi se prema uhu, glavi ili vratu.

Otežano disanje i širenje otoka prema vratu mogu ukazivati na ozbiljnu infekciju dubokih prostora glave i vrata. Takva stanja su retka, ali zahtevaju urgentno zbrinjavanje. Ne treba čekati da tegobe prođu same niti uzimati nepoznate lekove bez stručnog saveta.

Pacijenti sa hroničnim bolestima, oslabljenim imunitetom ili trudnice treba da budu posebno oprezni i da se pri najmanjoj sumnji na komplikaciju jave svom stomatologu ili lekaru. Pravovremena reakcija je najbolji način da se spreči ozbiljniji tok infekcije i sačuva ukupno zdravlje.

Najčešće zablude o vađenju zuba pod upalom

O vađenju zuba pod upalom kruže brojna uverenja koja mogu navesti pacijenta na pogrešne odluke i nepotrebno odlaganje lečenja. Razlikovanje činjenica od zabluda pomaže da se smanji strah i da se stomatologu postave prava pitanja pre intervencije.

Najčešće zablude uključuju:

• Zub sa upalom se nikada ne sme vaditi dok otok ne prođe.
• Vađenje zuba pod upalom je uvek mnogo bolnije i komplikovanije.
• Antibiotik sam po sebi rešava problem i zub ne mora da se vadi.
• Posle vađenja ranu treba odmah snažno ispirati kako bi se očistila.
• Bol nekoliko dana posle zahvata uvek znači da je nešto pošlo naopako.

Prva tvrdnja nije tačna jer se u mnogim slučajevima upravo vađenjem zuba uklanja izvor infekcije i ubrzava oporavak. Druga zabluda zanemaruje savremene anestetike i tehnike koje omogućavaju bezbolan rad. Antibiotik, sa druge strane, ne može da sačuva zub čija je krunica ili koren trajno oštećen.

Blaga nelagodnost i osetljivost nekoliko dana posle zahvata mogu biti sasvim očekivana pojava. Ipak, bol koji se pojačava, naročito uz neprijatan miris i otok, ne treba potcenjivati. Umesto oslanjanja na tuđa iskustva, najpouzdanije je da pacijent dobije tačne informacije od svog stomatologa.

Zaključak

Vađenje zuba pod upalom je zahtevniji, ali uz savremenu dijagnostiku i pravilnu pripremu sasvim izvodljiv zahvat. Pacijent koji razume svoje stanje, postavlja jasna pitanja i iskreno saopštava tegobe, u mnogo boljoj je poziciji da kroz intervenciju prođe smireno i bez nepotrebnog straha.

Najvažnije je ne odlagati pregled kada se jave pulsirajući bol, otok ili gnojni sadržaj. Stručna procena pokazaće da li je potrebno odmah vaditi zub, drenirati apsces ili prvo sprovesti medikamentnu pripremu. Isto tako, pažljiva nega rane i poštovanje preporuka skraćuju oporavak i smanjuju rizik od komplikacija.

Zapamtite da je bol tokom zahvata moguće kontrolisati, a da je redovan kontrolni pregled ključ za uspešno zarastanje. Ako se pojave znaci širenja infekcije, obilno krvarenje ili otežano disanje, hitna pomoć je opravdana i ne treba je odlagati.

FAQ

Da li je vađenje zuba pod upalom bolno?

Sam zahvat ne bi trebalo da bude bolan jer se pre njega primenjuje lokalna anestezija. Upaljeno tkivo ponekad otežava delovanje anestetika, ali stomatolog može prilagoditi vrstu i dozu kako bi postigao potpunu neosetljivost. Zato svaki oštar bol tokom intervencije treba odmah prijaviti stomatologu.

Koliko dugo traje oporavak nakon vađenja zuba pod upalom?

Početni oporavak obično traje tri do sedam dana, dok se meko tkivo zatvara u roku od jedne do dve nedelje. Prisustvo upale pre zahvata može produžiti otok i nelagodnost za nekoliko dana. Kompletno zarastanje kosti traje više meseci, ali većina pacijenata se posle nedelju dana oseća značajno bolje.

Da li se antibiotici uvek prepisuju pre vađenja zuba pod upalom?

Ne, antibiotici se ne prepisuju uvek. Stomatolog ih može preporučiti kod izraženog apscesa, širenja otoka, povišene temperature ili kod pacijenata sa oslabljenim imunitetom i drugim rizicima. Odluka je individualna i nikada se ne donosi unapred, već na osnovu kliničke slike i opšteg zdravstvenog stanja.

Šta ako se upala pogorša posle vađenja zuba?

Ako se posle zahvata otok povećava, bol jača ili se javlja temperatura, potrebno je odmah kontaktirati stomatologa. To može ukazivati na širenje infekcije ili nastanak suve čašice. Ne treba samostalno uzimati antibiotike niti primenjivati tople obloge, jer oni mogu pogoršati otok i infekciju.

Koliko dugo posle vađenja zuba pod upalom ne smem da jedem?

Preporučuje se sačekati najmanje dva sata, odnosno dok anestezija potpuno ne popusti, kako biste izbegli ujed mekog tkiva. Prvi obrok treba da bude mekan, hladan ili mlak. U prvih 24 sata izbegavajte vruću, tvrdu i začinjenu hranu, kao i žvakanje na strani rane.

Da li smem da pušim posle vađenja zuba pod upalom?

Pušenje se ne preporučuje najmanje 48 do 72 sata posle zahvata. Negativan pritisak stvoren povlačenjem dima može izbaciti krvni ugrušak iz rane, a duvanski sastojci usporavaju zarastanje i povećavaju rizik od suve čašice. Što duže izbegavate cigarete, manja je verovatnoća komplikacija.

Kako da znam da je rana zaražena?

Znaci infekcije rane mogu biti pojačan bol, otok, crvenilo, gnojni sadržaj, neprijatan miris i povišena temperatura. Pulsirajući bol koji se ne smanjuje posle preporučenih mera takođe je upozorenje. U tim slučajevima javite se stomatologu kako bi se stanje procenilo i, po potrebi, obradila rana.

Da li vađenje zuba pod upalom može da se radi u trudnoći?

Da, vađenje zuba pod upalom može biti opravdano u trudnoći, posebno ako infekcija ugrožava zdravlje trudnice. O zahvatu odlučuje stomatolog uz procenu trimestra, vrste anestezije i potrebe za antibioticima. Trudnica treba jasno da navede trudnoću i da se o svim lekovima konsultuje sa stomatologom i ginekologom.

Kada mogu da se vratim svakodnevnim aktivnostima?

Većina pacijenata može da se vrati lakšim aktivnostima već sutradan, ali intenzivnije fizičko naprezanje treba izbegavati tri do pet dana. Posao koji ne uključuje težak napor često je moguć već posle jednog do dva dana. Prilagodite ritam svom osećaju i izbegavajte savijanje, podizanje tereta i vežbanje dok otok ne prođe.

Šta je suva čašica i da li je češća kod vađenja zuba pod upalom?

Suva čašica, odnosno alveolitis, nastaje kada se krvni ugrušak prerano ukloni ili ne formira, pa kost i nervni završeci ostanu izloženi. Upala pre zahvata, pušenje, snažno ispiranje i loša higijena mogu povećati rizik. Prati je jak pulsirajući bol nekoliko dana posle vađenja i zahteva stomatološku obradu.

Gnoj na desnima

Ugradnja cirkonijumskih krunica